Шта се дешава ако осуђеник преживи погубљење?

Криста Пајк је преживела две дозе смртоносне инјекције, а тај догађај подсетио је на једну стару причу која се обично потеже када до оваквих ситуација дође.

Занимљиво је да око овог питања деценијама кружи један од најнеобичнијих правних митова у САД, али и шире. Према тој причи, ако први покушај извршења смртне казне не успе, осуђеник више не може бити погубљен и мора да буде пуштен на слободу, писао је својевремено о овој теми „Snopes.com“.

Прича има и своју легенду из времена електричних столица. Један човек је, наводно, у затворској ћелији почео да „вежба“ тако што је сам себи пуштао струју како би развио отпорност. Када је дошао дан погубљења, преживео је први струјни удар. Према легенди, требало је да буде поштеђен, али је извршилац поново повукао прекидач и убио га.

Слобода након неуспешне егзекуције звучи као сцена из филма, али такво правило у реалности не постоји.

Наиме, разлог због којег је ова прича опстала повезује се са старим веровањем да би, уколико је неко неправедно осуђен, „божанска интервенција“ спречила његово погубљење.

Касније се мит повезао и са правним појмом „double jeopardy“, односно забраном да човек два пута буде изложен суђењу за исто кривично дело.

Међутим, та забрана односи се на кривично гоњење, а не на извршење већ изречене казне.

Смртна казна се, наиме, не изриче тако што суд одреди да осуђеник мора да „прими струјни удар“ или да буде „спуштен са вешала“. Формулација је таква да осуђеник буде погубљен, односно да буде „обешен за врат све док не умре“ или да му „електрична струја пролази кроз тело све док не умре“.

Зато, ако пукне конопац или електрична столица закаже, сама казна тиме није извршена до краја. Држава може да отклони проблем и закаже нови покушај.

Ипак, постоји други правни проблем. У САД се у више случајева тврдило да понављање погубљења након неуспешног првог покушаја може представљати „окрутно и неуобичајено кажњавање“, што је забрањено Уставом.

Чвор се развезао, а осуђеник пао на земљу

Један историјски случај показује колико је то питање некада могло да буде драматично.

Вилијам Ајзак Первис, како наводи „Snopes.com“, осуђен је у Мисисипију 1894. године на смрт вешањем због убиства које није починио. Када је покушај погубљења почео, чвор на конопцу се развезао, а Первис је пао на земљу – жив и неповређен.

Шериф је поново везао конопац и спремао се да га још једном обеси.

Тада се догодило нешто потпуно неочекивано.

Гомила која је до тог тренутка била непријатељски настројена према осуђенику одједном је стала на његову страну. Постала је насилна и запретила шерифу да ће га напасти ако покуша да настави са „неправедним“ погубљењем.

Первис је враћен у затвор.

Касније је помилован, а када је његова невиност коначно доказана, држава Мисисипи му је доделила 5.000 долара „за пружене услуге“.

После неуспешне егзекуције држава одустала од погубљења

Али, могуће је да се деси нешто друго након неуспешне егзекуције. Један такав случај десио се 2018. године у Алабами.

Дојл Ли Хем требало је да буде погубљен смртоносном инјекцијом, али тим за извршење казне више од два и по сата није успевао да му постави интравенску линију, па је одустао.

Хем је касније постигао поверљиву нагодбу са државом којом је Алабама пристала да га више не погубљује. Формално-правно то није било класично „преиначење казне“, али је практични резултат био доживотни затвор без могућности условног отпуста.

Хем је умро у затвору 2021. године.

Дакле, мит да преживљавање погубљења аутоматски значи слободу није тачан.

(Telegraf.rs)