Најјефтиније грејање у Србији? Постоји једна велика цака

Оне користе електричну енергију за преузимање топлоте из спољног ваздуха, земље или воде и њено пребацивање у простор који се греје.

Због тога за једну јединицу утрошене електричне енергије могу да дају више јединица топлотне енергије.

Управо ту је разлог због којег трошак рада топлотне пумпе може бити знатно нижи од класичног електричног грејања.

Али постоји једна велика цака.

BloombergAdria.com

Најскупљи део може да буде – почетак

Топлотна пумпа није уређај који само купите, укључите у утичницу и почнете да користите.

За систем ваздух–вода, који је међу најчешћим решењима за куће, потребна је спољна јединица, унутрашња опрема, одговарајућа инсталација, а често и спремник за санитарну воду и друга пратећа опрема.

Према актуелним тржишним проценама, цена система ваздух–вода са набавком и уградњом може да буде од око 2.500 до 7.500 евра, док сложенији системи могу коштати и више. Код система земља–вода и вода–вода инвестиција је још већа, посебно када се урачунају радови на земљишту или бушотине.

То значи да власник куће пре прве зиме може да мора да издвоји неколико хиљада евра, чак и ако ће му каснији рачуни за енергију бити знатно нижи.

И управо је то највећа „цака“ топлотних пумпи.

Што је објекат енергетски ефикаснији, топлотна пумпа има више смисла. Али што је систем сложенији и што је потребно више радова да би се уградио, почетна инвестиција постаје већа.

Зашто троши много мање струје?

Код обичног електричног радијатора практично важи принцип да се један киловат-сат електричне енергије претвара у приближно један киловат-сат топлотне енергије.

Код топлотне пумпе ситуација је другачија.

Ефикасност се често описује коефицијентом "COP". Ако уређај у одређеним условима има "COP" 4, то значи да за једну јединицу електричне енергије може да испоручи око четири јединице топлотне енергије.

Наравно, "COP" није фиксан број. Зависи од спољне температуре, температуре воде коју систем треба да произведе, врсте пумпе, изолације и других услова.

Зато није довољно само погледати рекламирани "COP" и очекивати исти резултат током целе зиме.

Колико би коштало грејање куће или стана од 50 квадрата?

Агенција за енергетику Републике Србије је за сезону 2026/2027. направила рачуницу за просечно изолован простор од 60 квадрата, са температуром од 20 степени, 16 сати дневно током 180 дана. За такав простор процењена потребна енергија за грејање износи око 9.000 "kWh", односно око 150 "kWh" по квадрату.

За стан од 50 квадрата то би, под истим претпоставкама, било приближно 7.500 "kWh" топлотне енергије за сезону.

Ако би топлотна пумпа током сезоне имала просечан "COP" око 3,5, за производњу те количине топлоте било би потребно приближно 2.140 "kWh" електричне енергије.

Код просечног "COP"-а 4 потрошња би била око 1.875 "kWh" електричне енергије.

То је драматично мање од количине електричне енергије коју би за исту количину топлоте потрошио обичан електрични грејач.

"АERS" за сезону 2026/2027. наводи да домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање морају да издвоје више од 250.000 динара за 60 квадрата, што је према њиховој рачуници најскупљи анализирани начин грејања.

Топлотна пумпа, управо због тога што електричну енергију користи много ефикасније, може значајно да смањи овај трошак.

Ипак, није могуће дати један тачан рачун за топлотну пумпу од 50 квадрата, јер коначна цена зависи од тога у којој се зони потрошње домаћинство налази, колика је укупна потрошња струје, када се струја користи, какав је "COP" у реалним условима и каква је изолација објекта.

"EPS" тренутно примењује регулисане тарифе са зеленом, плавом и црвеном зоном, а граница између плаве и црвене зоне је од октобра 2025. спуштена на 1.200 "kWh" месечно.

Због тога топлотна пумпа може имати веома низак трошак грејања, али рачун за струју није могуће израчунати само множењем потрошених киловат-сати једном ценом.

Највећа грешка је ставити је на лошу кућу

Топлотна пумпа најбоље ради када објекат нема огромне топлотне губитке.

Ако кућа има лошу изолацију, старе прозоре и велике губитке топлоте, пумпа мора да ради дуже и интензивније. Код система ваздух–вода додатни проблем може настати када су спољне температуре веома ниске.

Још једна важна ствар је систем дистрибуције топлоте.

Подно грејање је посебно погодно за топлотне пумпе јер ради са нижим температурама воде. Код класичних радијатора, нарочито у старим кућама пројектованим за веома високе температуре воде, може бити потребно користити високотемпературну пумпу или мењати део система.

То може додатно повећати почетну инвестицију.

Ваздух–вода је најчешћа, али није једина

Постоје три основне врсте система.

Топлотне пумпе ваздух–вода узимају топлоту из спољног ваздуха и предају је води која циркулише кроз систем грејања. Оне су најраспрострањеније и најчешће имају најприступачнију почетну цену.

Системи земља–вода користе топлоту из земље. Могу бити веома ефикасни, али захтевају колекторе или геосонде и озбиљније грађевинске радове.

Системи вода–вода користе топлоту подземних вода и могу постићи веома високу ефикасност, али њихова примена зависи од услова на парцели и могућности извођења система.

Због тога најјефтинија пумпа на папиру не мора бити и најјефтиније решење за конкретну кућу.

Колико година треба да се врати инвестиција?

То је питање које највише занима купце, али на њега не постоји универзалан одговор.

Ако неко данас уложи, рецимо, 5.000 или 7.000 евра у систем, поврат инвестиције зависи од тога шта је претходно користио.

Ако је кућа раније грејана веома скупим директним електричним грејањем, уштеда може бити велика.

Ако је коришћен јефтин гас или повољно дрво, разлика у годишњем трошку биће мања и поврат инвестиције дужи.

Зато се топлотна пумпа не купује само на основу цене уређаја, већ на основу комплетне рачунице за објекат.

Тржишне процене показују и колико распон може да буде велики. За ваздух–вода системе наводе се цене од приближно 2.450 до 7.500 евра, док сложенији системи могу бити знатно скупљи. У цену могу улазити или не улазити додатни радови, спремници, инсталације и друга опрема, па две понуде са истом снагом уређаја не морају бити међусобно упоредиве.

Да ли се онда топлотна пумпа исплати?

За добро изоловану кућу или новоградњу са подним грејањем, топлотна пумпа може бити веома рационално дугорочно решење, посебно ако је циљ да се смањи потрошња енергије и избегне куповина и складиштење горива.

Али највећа грешка била би купити скупу пумпу за објекат који има велике топлотне губитке, без претходне анализе система.

Тада власник може да плати неколико хиљада евра за уређај, а да не добије очекивану уштеду.

Зато је изолација често важнија од самог бренда или модела пумпе.

"АERS" и иначе грађанима препоручује да, када су у могућности, побољшају изолацију објекта и замене прозоре, као и да бирају енергетски ефикасније уређаје.

Топлотна пумпа, дакле, има једну велику предност – веома низак трошак рада у одговарајућим условима. Али има и велику ману: неколико хиљада евра мора да се уложи пре него што почне да штеди новац.

Управо зато она није аутоматски најјефтиније решење за сваког грађанина. Може бити једно од најјефтинијих за коришћење, али само ако је правилно димензионисана, правилно уграђена и постављена у енергетски ефикасан објекат.

(Telegraf Biznis)