После шест векова пронађен гроб "десне руке" кнеза Лазара

У рушевинама монументалне средњовековне цркве археолози су открили гроб број 355 са мермерним надгробним спомеником и очуваним скелетом племића или високог великодостојника са краја 14. века.

На споменику исклесаном од локалног белог венчачког мермера уочљив је вешто урезан ћирилични натпис у три реда. Према речима стручњака, текст помиње име покојника и његову службу: „Овде лежи Братисав (или Вратисав) Болић, човек Лазарев“.

BloombergAdria.com

Иако је део са именом делимично оштећен, палеографске и морфолошке одлике слова са сигурношћу смештају натпис у другу половину 14. века. То указује да се поменути „Лазар“ највероватније односи управо на српског кнеза Лазара Хребељановића, у чијој је служби покојник боравио као властелин или високи дворанин.

Надгробни споменик у облику неправилног четвороугла, димензија 195 цм x 30–40 цм x 11 цм, покривао је гробну раку оријентисану у правцу исток–запад, смештену уз северни зид припрате.

Испод споменика пронађен је потпун скелет покојника, положен на леђа са прекрштеним рукама на стомаку. За разлику од многих других гробова на овој локацији, овај племић је био слободно укопан без дрвеног ковчега, док је рака била делимично ограђена ломљеним каменом, уз уломак опеке постављен испод стопала.

У самом гробу нису пронађени покретни археолошки налази, али сам натпис сведочи о високом статусу сахрањеног витеза.

Занимљиво је да је гроб откривен испод млађе површине поплочане секундарно искоришћеним средњовековним надгробницима, која је у каснијим вековима служила као под дрвеног трема дограђеног уз припрату.

Мистерија монументалне цркве под Венчацом

Локалитет Дворине подно Венчаца већ годинама привлачи огромну пажњу стручне и шире јавности. Главни разлог је откриће монументалне цркве – дугачке чак 27 метара и широке 14 метара – која по својим димензијама и архитектури одговара задужбинама највиших српских владара и великаша.

Највећа мистерија Дворина лежи у чињеници да се ова репрезентативна грађевина не помиње ни у једном сачуваном средњовековном писаном извору. Будући да су задужбине српских жупана, краљева, царева и деспота углавном детаљно забележене у повељама и летописима, Дворине представљају археолошку загонетку без преседана.

Научни рад публикован у Гласнику Српског археолошког друштва за 2024. годину, чији су аутори сумирали истраживања од 2021. до 2023. године, открива да је велика црква разорена средином 15. века, током османских освајања која су кулминирала падом Српске деспотовине 1459. године.

BloombergAdria.com

Ипак, свети простор није заборављен. Локално становништво наставило је да сахрањује своје покојнике унутар рушевина и у непосредној околини цркве током наредних неколико векова.

Укупно 197 гробова истражено је на целом локалитету. Од тога је 55 гробова откривено унутар саме цркве. Гробне раке биле су испуњене грађевинским шутом и фрагментима богатог живописа, односно фресака, који је некада красио унутрашње зидове.

Судећи по налазима гвоздених клинова и трагова дрвета, већина каснијих покојника полагана је у дрвене ковчеге. Археолози су у гробовима пронашли разноврсне покретне налазе – остатке одеће, накит, украсну дугмад, лончарске посуде, као и сребрни новац српских, мађарских и турских владара из 14. и 15. века, што пружа прецизан увид у бурну историју и економију овог дела Шумадије у позном средњем веку.

(Telegraf.rs)