АМЕРИЧКА војска припрема опције за обнављање великих борбених операција против Ирана, иако председник Доналд Трамп и даље није сигуран да ли жели да поново покрене рат, наводе амерички званичници.
Три носача авиона ускоро ће се наћи на Блиском истоку, што представља велико гомилање војних снага. Пентагон је, по Трамповом налогу, разрадио планове за нападе на ирански арсенал дронова и ракета, енергетска постројења и друге војне циљеве.
Ипак, Трамп је више пута одлучио да не обнавља интензивне војне операције. Амерички одговор на иранске нападе последњих недеља био је уздржанији, упркос све чешћим нападима Техерана на нафтне танкере.
BloombergAdria.com
Трамп је у четвртак на друштвеним мрежама поручио да САД неће напасти Иран пре међуизбора и да две земље воде „продуктивне разговоре“.
Према речима званичника, Трампов тим за националну безбедност и Пентагон у последњих неколико месеци пет пута су му предлагали велике војне операције против Ирана или јеменских Хута, милиције коју подржава Техеран. Он је сваки пут одбио те планове.
Спреман план за тродневну војну кампању против Ирана
Трамп је поново наредио израду опција за нападе. Високи званичници за националну безбедност, предвођени потпредседником Џеј Ди Венсом, разговарали су о плановима прошлог петка у Кемп Дејвиду.
Према наводима особа упознатих са предлогом, план предвиђа кратку, интензивну кампању која би трајала око три дана. Напади би били усмерени на иранске ракете и дронове, чији је арсенал Корпус исламске револуционарне гарде у великој мери обновио од почетка рата. Могуће мете су и иранска енергетска постројења, командна места и штабови Револуционарне гарде. О најновијим плановима претходно је известио портал "Axios".
Званичници сматрају да је у дипломатским преговорима, који се настављају уз посредовање других земаља, остварен одређени напредак. Ипак, разговори и даље запињу због иранског нуклеарног програма. Вашингтон жели да се најпре постигне договор о иранским нуклеарним амбицијама, док Техеран инсистира да се о том питању разговара тек на крају.
Иран унапредио тактику, америчке залихе на удару
Иран је током претходних месеци постао захтевнији противник јер је унапредио војну тактику. За пресретање његових ракета сада је потребно више пресретача него у ранијој фази рата, што додатно оптерећује већ ограничене америчке залихе муниције.
Према обавештајним подацима, Иран је уз помоћ сателитских снимака кинеских компанија успео да прецизније гађа америчке базе.
Од септембра, када је дошло до последње значајније размене узвратних напада, Иран је напао најмање 13 бродова, према подацима групе за праћење коју води британска морнарица.
Према другим обавештајним извештајима, број нападнутих бродова могао би да буде близу 20. Ниједан од тих напада није изазвао снажнији амерички одговор.
Иако је извоз нафте са Блиског истока повећан, ирански напади забринули су бродарске компаније и довели у питање безбедност будућих испорука енергената.
Током лета америчка војска редовно је узвраћала на иранске нападе на међународни поморски саобраћај. Сада је одговор знатно слабији, што званичници приписују Трамповом оклевању да у потпуности крене у рат.
Амерички команданти такође су забринути због све тежег пресретања иранских напада на базе у којима су стациониране америчке трупе, као и на енергетска постројења и другу цивилну инфраструктуру у региону.
Трамп је у четвртак рекао да нафта која пролази кроз Ормуски мореуз не потиче из Ирана. Међутим, особе упознате са обавештајним извештајима оспоравају ту тврдњу. Иран дозвољава пролаз појединим бродовима који плаћају накнаде или потенцијално превозе иранску нафту. Техеран поседује и сопствену тајну флоту танкера.
Кинеске компаније плаћале су Ирану пролазак кроз мореуз, док је Техеран годинама тајно мешао своју нафту са ирачком како би избегао санкције. Америчко Министарство финансија у четвртак је увело санкције за 17 бродова за које тврди да су део иранске тајне флоте за кријумчарење нафте.
Трампови сарадници сумњају у успех војне опције
Чак и неки чланови Трамповог најужег круга све више сумњају да би војна акција променила ставове или планове иранског руководства. Поједини званичници сматрају да америчка кампања економског притиска даје резултате и да јој је потребно још времена како би Техеран пристао на значајне уступке.
И пре него што је Трамп поручио да неће бити напада пре новембарских избора, званичници су очекивали да ће сачекати завршетак израелских избора 27. октобра и америчких међуизбора наредне недеље пре него што одлучи о евентуалном нападу.
Ипак, амерички команданти спремни су да у наредним данима покрену веће операције уколико председник поново промени одлуку.
Борбена група носача авиона „Теодор Рузвелт“ напустила је Сан Дијего прошле недеље и требало би да се придружи носачима „Џорџ Х. В. Буш“ и „Џорџ Вашингтон“ најраније крајем октобра. Свака борбена група обухвата и друге ратне бродове са јуришним хеликоптерима и маринцима. Биће то први пут од 2003. године да се три америчка носача авиона истовремено налазе на Блиском истоку.
Крајем месеца на мору ће бити више од 20.000 морнара и маринаца, уз стотине летелица. Међутим, таква концентрација снага биће привремена. Очекује се да ће се „Џорџ Вашингтон“ убрзо након доласка „Теодора Рузвелта“ следећег месеца вратити у своју базу у Јапану.
Упркос јачању војних снага, није извесно да ће Трамп одобрити нове нападе чак ни после избора. Високи амерички званичници забринути су због даљег трошења глобалних залиха одбрамбеног наоружања потребног за заштиту база на Блиском истоку и пресретање иранских напада.
Други званичници који подржавају обнову операција сматрају да иранска економија наставља да слаби и да би кратка, интензивна кампања додатно погоршала проблеме Техерана, посебно ако би угрозила његову способност да контролише Ормуски мореуз.
САД настављају да обарају иранске дронове и крстареће ракете, али нису напале иранску тајну флоту танкера нити извеле узвратне ударе унутар Ирана.
На почетку рата америчка војска је у већини случајева испаљивала по два пресретача на долазеће иранске ракете, дајући предност најопаснијим салвама.
Амерички званичници сада наводе да су унапређена иранска тактика и прецизније одређивање циљева приморали САД и регионалне партнере да користе више ракета за одбијање напада на америчке базе.
Амерички команданти тврде да, упркос смањењу залиха током рата, и даље располажу резервама пресретача. Централна команда САД, надлежна за војне операције на Блиском истоку, пребацила је додатно наоружање из Европе и Азије.