Шта ако не можете на гробље за Задушнице? Има и кућно решење

Ове задушнице увек се обележавају у суботу пре Михољдана (12. октобар), па зато сваке године мењају датум.

Задушнице нису само обичај, већ дан када се верници посебно моле за покој душа својих преминулих. Зато се овај дан проводи мирније, уз сећање на оне који више нису са нама.

Шта се ради на Михољске задушнице?

Верници, када су у могућности, одлазе у цркву и на гробље. У цркви се након литургије служи парастос за упокојене, због чега верници доносе кувано жито, црно вино и цвећу. Жито нас подсећа на васкрсење и Христове речи да жито доноси род тек када умре и то не у земљи и мраку, већ у светлости сунца. Црно вино којим се прелива жито, означава Божије милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је симбол Христове светлости свету, која обасјава и душе преминулих.

BloombergAdria.com

Жито би на задушнице требало однети на гробље и помолити се Богу за душе упокојених, а потом прелити гробове црним вином у форми крста.

Свештеник Радослав Савовић истиче како су то најважнији обичаји за задушнице које треба да испоштујемо као православци, док изношење хране и обедовање на гробовима назива паганством.

- То је паганизам и нема везе са православљем - истиче он. На питање шта би требало да ураде они који због обавеза или болести нису у могућности да оду на гробље или у цркву, каже:

BloombergAdria.com

- Нека се помоле за своје преминуле сроднике, кумове, пријатеље у својим домовима - истиче отац Радослав, истичући да је то суштина задушница и најважније што треба да урадимо за душе својих ближњих.

Шта се никако не ради на задушнице?

Задушнице су дан посвећен покојницима и молитви, па се не сматрају даном за славља, весеља и бучне забаве. Ипак, многи обичаји који се преносе с генерације на генерацију нису исто што и црквена правила. Зато је важно разликовати оно што припада црквеном учењу од народних веровања и локалних обичаја.

Михољске задушнице пре свега подсећају на пролазност живота и значај сећања на преминуле.

BloombergAdria.com

Одлазак на гробље, паљење свеће и припремање помена имају смисла онда када су праћени молитвом и искреним сећањем на оне којих више нема.

(Лепа и срећна)