Док ово читате, симбол Словеније на Триглаву ће нестати

Климатске промене убрзано мењају географску карту Европе, а најновија вест из нашег непосредног комшилука сведочи о драматичним последицама глобалног загревања. Словенија је званично постала прва земља у модерном добу која је остала без свих својих ледника, након што су се на Триглаву и Скути отопили и последњи остаци леда.

"Клима 101" је објавила да је Словенија прва земља у модерном добу која је остала без свих својих ледника. Како смо (изг)убили Триглавски глечер?

Док ово читате, високо на планини Триглав, топе се остаци једног од последњих ледника у Словенији.

BloombergAdria.com

Умирући Триглавски глечер раније је покривао површину од преко 56 фудбалских терена, а данас - око једног века касније - од леденог џина остало је тек неколико мањих, изолованих ледених површина које више подсећају на комаде скамењеног снега зими.

У светлу необично топлог времена протеклих недеља, и ови последњи трагови онога што се називао ледник нестаће у наредним данима, процењују научници са Географског института Антон Мелик у Словенији.

Стручњаци нестанак приписују климатским променама, односно њиховим последицама. Поред врућина, коначном краху ледника кумовале су и неуобичајено ниске снежне падавине током зиме и њихово рано топљење.

Као највиши врх Јулијских Алпа, Триглав се уздиже на 2.863 метра надморске висине. Налази се на грбу и застави Словеније и једини је национални парк у земљи. На његовим североисточним падинама, испод самог врха, на Триглавској висоравни, некада се налазио Триглавски глечер.

Сада су то такозвани леднички остаци. Али убрзо ће и ти последњи трагови постојања Триглавског глечера бити однешени руком климатских промена.

Историјат Триглавског глечера

Ова година је само "ексер у ковчегу" Триглавског глечера, деценијама нагризаног климатским променама.

Наиме, крајем 19. века, овај ледник заузимао је површину од преко 40 хектара. Са порастом температуре, већ 1946. године Триглавски глечер бива више него преполовљен, на око 15 хектара. Од тада, његову површину редовно прате истраживачи из Географског института Антон Мелик.

Упркос смањењу у односу на крај 19. века, средином прошлог, скијаши су и даље могли да скијају по леднику на Триглаву.

Али већ деведесетих, само око четири деценије касније, то више није било могуће.

Почетком 21. века, односно 2003, Триглавски глечер пао је на свега 0,7 хектара, што је еквивалентно површини једног фудбалског терена. Иако величина варира из сезоне у сезону, стање није било сјајно ни у наредним годинама - простирао се на између једног и три хектара.

Онда долази пресудна 2019. година. Мерења Института показала су да се Триглавски глечер толико смањио да је престао да буде глечер. Другим речима, уместо да сваке зиме од акумулираног снега добија нови лед, он је убрзано нестајао.

"Климатске промене испред наших очију - наставља се повлачење ледника испод Триглава (и Скуте), написао је Географски институт у септембру те године. "Овај глацијални тепих је све што је остало од Триглавског глечера."

Површина је у јесен 2019. била тако мала да су стручњаци били једногласни - ледник је нестао, писали су тада словеначки медији.

"Ледена маса се толико смањила у последњих 150 година, од краја Малог леденог доба, да је то заправо тек мрља леда и никако не може бити глечер", оценио је физички географ Урош Степиншик.

Колико је ова трансформација драматична потврђују и фотографије из времена краља Петра ИИ када је као дете 1937. године био у посети Триглавској висоравни. У позадини се види ледник на Триглаву који 90 година након што је фотографија настала више неће постојати.

Словенија је прва земља која је изгубила све своје леднике

Словенија има још један знатно мањи ледник, тачније имала га је. У питању је глечер Скута који је услед драстичног загревања свог окружења, изгубио карактеристике ледника попут глацијалних пукотина и такође постао тек леднички остатак. Уз то, од 1969. године, површина Скуте је испод критичне границе од око три хектара.

Вода са оба некадашња глечера у Словенији отиче у Црно море. То значи да је њихово топљење доприносило порасту нивоа мора, проблему који прети да изазове хаос за обалске заједнице широм света. Поред тога, стручњаци упозоравају да повлачење и нестанак алпских глечера у будућности може довести до мањег протока у речним басенима Драве и Муре, река које су од суштинског значаја за наводњавање и водоснабдевање у Словенији.

Када су у мају 2024. неки медији пренели вест да би Венецуела могла да буде прва земља у модерном добу која је изгубила све своје леднике, истраживачи су скренули пажњу на то да су словеначки глечери нестали деценијама раније, када су некадашњи Триглавски глечер и Скута постали леднички остаци.

На Триглаву врло брзо ни тих ледничких остатака неће бити. Загревајући планету, за мање од сто година, човечанство је са Триглава збрисало лед за који се процењује да се на том месту таложио од краја плеистоцена, скоро 12.000 година.

Земље које због глобалног загревања губе глечере не утркују се која ће бити прва, друга, трећа. Нико не жели да се то деси - тако се губе препознатљиви пејзажи и рађају нове опасности. Зато вест о потпуном топљењу Триглавског глечера треба да буде још један аларм и подстрек на зауздавање климатских промена. У супротном, ускоро бисмо могли да читамо о неком наредном страдалом леднику.