Која алкохолна пића највише штете мозгу? Нека посебно опасна

Тамна жестока пића, попут вискија, коњака и тамног рума, садрже веће количине конгенера. Реч је о једињењима који настају током ферментације и других фаза производње, а доприносе карактеристичној боји, мирису и укусу пића.

Организам мора да разгради и алкохол и те додатне спојеве, због чега пића са већим уделом конгенера могу да изазову израженији мамурлук. Истраживања показују да количина конгенера може да утиче на тежину симптома следећег јутра.

Пиво и шампањац

Код пива и шампањца важну улогу може да има угљен диоксид. Мехурићи у газираним алкохолним пићима могу да убрзају апсорпцију алкохола, због чега његова концентрација у крви може брже да порасте.

Ако се после неколико пива настави пити шампањац, лако је подценити укупну количину унесеног алкохола. Последице могу бити брже опијање, дехидрација и израженији мамурлук.

Ипак, за тежину мамурлука пресудна је укупна количина попијеног алкохола, а не само редослед којим су се пића конзумирала.

Црно вино

Иако се често сматра нешто префињенијим избором, црно вино код неких људи може да изазове јаке главобоље, чак и после релативно мале количине.

Једно од могућих објашњења повезује се са једињесима попут хистамина и танина. Хистамин може да утиче на ширење крвних жила, док се танини такође истражују као могући окидачи главобоља.

Особе осетљиве на одређене састојке вина могу зато да осете симптоме налик мигрени. Ипак, тачан механизам настанка главобоље после конзумације црног вина још није потпуно разјашњен.

Слатки коктели и алкохол с енергетским пићима

Посебан опрез потребан је код коктела у којима се алкохол комбинује са слатким соковима, сирупима и газираним напицима. Слатки састојци могу да прикрију укус алкохола, па особа може да попије знатно више него што је намеравала.

Велике количине шећера могу да узрокују осцилације нивоа глукозе у крви, што код неких људи може додатно да допринесе осећају слабости и мучнине.

Још је проблематичније мешање алкохола са енергетским пићима. Кофеин може да прикрије део седативног деловања алкохола, због чега се особа може осећати будније, иако је и даље под његовим утицајем. Такав осећај може а подстакне даље пијење и повећати ризик од претеране конзумације.

Шта се догађа с мозгом?

Последице конзумације алкохола не завршавају главобољом, мучнином и умором следећег јутра. Алкохол делује и на хипокампус, део мозга који има важну улогу у учењу и памћењу.

Дуготрајна и прекомерна конзумација алкохола повезана је са смањењем волумена хипокампуса и слабљењем когнитивних способности. Алкохол такође мења деловање неуротрансмитера, укључујући ГАБА-у и глутамат, који учествују у регулацији мождане активности, расположења и сна. Због тога се после пијења могу појавити потешкоће са концентрацијом, тескоба, раздражљивост и осећај менталне успорености.

Мозак има одређену способност опоравка, посебно после смањења или престанка конзумације алкохола. Међутим, дуготрајно претеривање може да остави озбиљне и трајне последице.

Важно је нагласити да ниједна врста алкохолног пића није без ризика. Иако поједини састојци могу да утичу на јачину мамурлука, за дугорочно здравље мозга најважније је колико се алкохола пије и колико често, пише Нова.рс..