Киви и банана у тегли? Необични рецепти за зимницу

Ипак, границе онога што може да заврши у тегли одавно су се помериле. Данас се праве комбинације које би некада звучале готово бизарно, од егзотичног воћа до необичних спојева слатког, љутог, киселог и сланог.

То није потпуно нови тренд. У Пољској, на пример, традиција припремања зимских залиха дубоко је укорењена у култури исхране, а ферментација, кисељење, прављење џемова и различитих воћних прерађевина вековима су били начин да се сачува храна за хладније месеце.

Данас се тој традицији додају нове комбинације и рецепти који би пре неколико деценија вероватно изазвали у најмању руку речено чудне реакције.

Киви, банана и каки у истој тегли

Један од најбољих примера колико је зимница постала интернационална јесте џем од кивија и банана, а постоје и комбинације са какијем, лимуном и лиметом. Такви рецепти већ се могу пронаћи широм друштвених мрежа, па зимница више није нужно везана за оно што успева у домаћем воћњаку.

Банана и киви можда звуче као састојци за јутарњи смути, али могу да заврше и у тегли. Киселост кивија притом даје контраст слаткоћи банане, док се у појединим варијантама додају цитруси и пектин. Другим речима, оно што је некада било незамисливо у подруму данас је сасвим легитимна тегла на полици.

Шта раде Пољаци?

Пољска кухиња посебно је занимљива када се говори о зимници јер традиционално није бежала од ферментације и комбиновања укуса. Поред добро познатих киселих краставаца и купуса, савремени рецепти доносе много разноврсније идеје.

Међу новијим предлозима могу се пронаћи, рецимо, крушке у сирупу са рузмарином, слатко од кокоса и вишања, краставци са куркумом, као и различите салате и сосови који се чувају за зиму.

Неке комбинације можда звуче као да су настале када је неко отворио фрижидер и одлучио да више ништа не баца. Али управо је мешање традиционалних техника са новим укусима постало део модерне културе припремања зимнице.

Слатко више не мора да буде само од шљива

Ни код воћа нема потребе да се остане на класичним пекмезима и џемовима. У пољској традицији постоје и мање очекиване комбинације, а неке имају много дужу историју него што би се могло помислити.

Пољско Министарство пољопривреде, рецимо, бележи традиционалне рецепте за слатко од бруснице, али и старинске прерађевине од дивље винове лозе. У појединим крајевима воће се комбиновало са вином и зачинима, попут каранфилића, аниса или ваниле.

Ни наше поднебље није било толико конзервативно колико данас понекад мислимо. Стари рецепти показују да су се воће и поврће комбиновали на различите начине, да су се сушили, кували, ферментисали и чували за месеце када свеже хране нема у изобиљу. У неким деловима Пољске, на пример, сушене јабуке, крушке и шљиве користиле су се и за супе, каше и друга јела, а не само као слаткиш.

Од "шта је ово?" до омиљене тегле

Данас је разлика у томе што зимница више није само питање преживљавања зиме. Супермаркети су пуни свежег воћа и поврћа током целе године, па се тегла прави зато што неко жели одређени укус, да искористи сезонске намирнице или једноставно да експериментише.

Зато у савременим рецептима можемо наићи на комбинације које би у традиционалној остави тешко добиле своје место: воће са зачинима, љуто и слатко у истој тегли, поврће са егзотичним зачинима, па чак и џемови од воћа које нема никакве везе са овим поднебљем.

И ту се, заправо, враћамо на суштину зимнице. Техника је стара, али су могућности данас много веће. Неко ће и даље тврдити да нема добре зиме без ајвара, киселог купуса и слатког од шљива. Неко други ће отворити теглу џема од кивија и банане и тврдити управо супротно.

(Курир)