"Прошли пут за Вучића потписао једном руком, сад ћу сa обе"

Глумац, музичар, позоришни редитељ и сценариста Никола Коља Пејаковић поново је јавно подржао Александра Вучића, носиоца листе "Александар Вучић - Уједињена Србија". Он је о свом политичком избору говорио у емисији "Док анђели спавају", где је поручио:

- Прошли пут сам за Александра Вучића потписао једном руком, сада ћу са обе.

Коља се током разговора са Марином Рајевић Савић осврнуо и на своју породицу и највећа животна искушења.

Нема компромиса

- Ово није лако време. Тешко је одржати односе ако је неко ко ти је дугогодишњи пријатељ изричито против Христа, против српства, Србије, Светог владике Николаја Велимировића, патријарха или цркве. Самим тим он је и против државе. Пре извесног времена имао сам телефонску расправу с једним познаником. Неколико месеци пре оне моје беседе потписао сам подршку Вучићу, који је био председник Србије. У том разговору сам му рекао да сам тада то потписао десном руком, а да бих сада потписао са обе руке.

Он је почео жестоко да напада Вучића, а ја да браним и њега и себе - рекао је Пејаковић и наставио:

- Када је разговор постао превише ужарен, рекао сам му: "У праву си ти, ја сам продана душа и гњида, али реци ми, откуд ти на оној другој страни? Откуд ти на страни оних који би да од цркава праве диско-клубове, који би да одвајају Војводину и пљују Светог владику Николаја? Шта ти радиш у истој колони с људима који би да нас прогањају и да наша тела пливају Савом?" У реду је да се политички не слажемо, али ово су ствари изнад политике. Ја дајем свима шансу и једини спас је да сви свима дамо шансу, али моја толеранција стаје тамо где се пљује Господ. Нисам сам у овој причи, имам претке који ме гледају и не могу радити шта ми падне на памет. Мој син носи име по мом деди Теодору. Са очеве стране то су деда Теодор и бака Софија Сока, отац Томислав, стричеви Петар и Никола, тетке Даринка, Данка, Марија, Јела, Сара, Љуба и Нена, а с мајчине ујак Мирослав.

О мајци

Новинарка је упитала ко му је од њих био највећа подршка у најтежим тренуцима.

- Моја мајка. Када сам се родио са четири прста, верујем да им није било лако. Мајка је била домаћица, увек уз мене. Када бих у Бањој Луци упадао у тешке фазе, звали би њу, па би она дошла да ми кува и покушава да помогне. Нема где ме није водила на лечења. Једном приликом извела ме је из једног стана где је било полуилегално испирање. Начин на који сам изашао на улицу и реаговао на људе показао јој је да ми она више не може помоћи, већ само Господ. Отац је једном дошао у Београд, седели смо и гледали ТВ, па је полушаљиво рекао: "Жено, па он је дрогиран." Моја породица је стално пливала између смеха и трагедије. Знам да сам их напатио, нарочито мајку, и да сам био део узрока њене касније болести. Али њене молитве су ме сто посто извукле и довеле Господу. Данас се молим да јој Господ опрости све грехе и подари вечни живот - присетио се Пејаковић.

Није избегао разговор ни о најтежим и најболнијим темама:

- Мој професор режије Никола Јевтић рекао ми је једном: "Тебе је хероин спасао. У пићу си деведесетих постао тако непријатан и инцидентан по кафанама, када се лако потезао пиштољ, да те је хероин заправо умирио и спречио даље инциденте." И ја верујем да ме је Господ бацио у јарак и на дно да бих видео где сам. Када се пробудиш у сопственим излучевинама у хероинској кризи, добијеш простор да се тргнеш.

Духовност

Никола је признао да уметност често мешају с духовношћу.

- То је тешка и опасна заблуда, подједнако опасна као и помисао да ђавола нема или да су помисли које ти долазе твоје. Када дођу те одвратне помисли, треба гласно рећи: "Не прихватам!" и творити Исусову молитву. Сећам се да сам у време зависности, након што бих купио дрогу од дилера, одлазио у књижару Српске православне цркве прекопута Патријаршије да купујем и читам духовне књиге. Такође, када ме је мајка одвела код једне докторке акупунктуролога, ја сам сат времена пре тога узео џоинт с хашишом. Када ме је докторка питала да ли пушим, слагао сам да не пушим. Она је осетила мирис, избацила ме из ординације и рекла: "Вама ја не могу помоћи, вама само Бог може помоћи", те ми написала наслове књига доктора Лазе Милина ("Разговори с професорима"). Када сам те књиге коначно отворио, схватио сам да је све у њима истина.

Важну улогу за њега је било кад је постао отац Теодора и Вере

- Моја бивша супруга ми је рекла да ме је само два пута видела с таквим изразом лица, када сам први пут држао Теодора, па потом Веру. Тај сусрет с децом је неописив. Своје деце не можеш да се нагледаш ни наслушаш, нити можеш довољно да их волиш. Ту опет без Господа нема решења, јер нам Господ даје могућност да са својом децом будемо вечно у царству небеском. Васкрсење Господње нам је дало шансу да из овог живота изађемо као људи.

На крају разговора открио је да само једно жели да пренесе на своје наследнике. https://www.youtube.com/watch?v=9akfYeMT4fU

- Желим да верују у Бога и иду у цркву. Без тога им је све џабе - и школе и наука. Наука, уметност или љубав без Христа воде у пропаст и ту нема помоћи - закључио је Пејаковић.

О алкохолу: То су мале смрти

Никола је пио више од 15 година, али каже да га код алкохола заправо уопште није привлачио укус, већ то стање опијености.

- Човек у алкохолизму иде ка "блекауту", иде да се онесвести. Сам укус пића је небитан, битно је стање. Код људи који имају дубљи унутрашњи проблем, ти заправо трагаш за нестанком - идеш ка томе да се поништиш, да елиминишеш самог себе из живота. То су мале смрти. Свако пијанство или свако узимање дроге у суштини је мало самоубиство или покушај самоубиства, јер никада не знаш шта ће се у твојој крви десити - објаснио је глумац.

(Курир)