Како функционише Д'Онтов систем у Србији?

У Србији важи изборни цензус од три одсто (уведен 2020. године), што значи да све политичке опције које остану испод те црте не учествују у расподели мандата - изузев странака националних мањина.

Шта се онда дешава са гласовима "изборних губитника" и да ли су они заиста пропали?

Одговор лежи у математичком моделу који је још у 19. веку осмислио белгијски математичар Виктор Д’Онт. Његов систем пропорционалне расподеле примењује се у Србији од обнове вишестраначја 1990-их година.

Најједноставније речено, по овом систему гласови листа које нису прешле цензус углавном се преливају најјачим политичким опцијама, односно онима које су освојиле највећи проценат гласова.

Право на расподелу посланичких мандата имају само листе које освоје најмање три одсто гласова изашлих бирача.

Изузетак су листе националних мањина, које у расподели учествују и ако не пређу цензус. Њихови количници се у том случају увећавају за 35 одсто, што им олакшава улазак у парламент, иако им не гарантује мандат. Ако ниједна листа не би прешла три одсто, у расподелу би ушле све опције које су освојиле гласове - што је у пракси готово немогуће.

Сама расподела одвија се по систему највећег количника:

У ретким ситуацијама када две или више листа имају идентичан количник на последњем, 250. месту, одлучујући мандат припада оној странци која је на изборима освојила већи укупан број гласова.

(MONDO)