До скоро незамисливо: Шта Трамп и ЕУ нуде Путину и Зеленском

Игнатијус на почетку своје анализе наглашава да је можда управо успех Украјине у ратним условима довео до ситуације да је Трамп од тога да је пре више од 18 месеци у Белој кући омаловажавао и понижавао украјинског председника називајући га слабићем који „нема никакве адуте” у рукама, дошао до негодовања због украјинских разорних напада на руске рафинерије.

Финансијска корист уместо остварења ратних циљева

Прошлог викенда Трампова трајна иритација Зеленским навела га је да са Москвом склопи договор о дизелском гориву, чиме је озбиљно поткопао закон о санкцијама против Русије који је недавно потписао, да би потом Бела кућа запретила још критичнијим потезом — прекидом за Кијев кључне обавештајне подршке, за коју и европске дипломате и стручњаци признају да би је било „тешко надоместити”.

Ипак, као и многи Трампови испади, и ова последња размирица око Украјине, како наводи аутор, засењује развој догађаја који би могао да буде много важнији — Сједињене Државе и Европа полако се приближавају заједничком мировном предлогу који би и Украјини и Русији донео велике финансијске и безбедносне користи. Поред тога, наводно би послужио и као полазиште за територијални договор који не би испунио ратне циљеве ниједне стране.

Образложење ове проблематичне мировне иницијативе ослања се на начело да кад год наиђете на проблем који не можете да решите, учините га још већим. Амерички преговарачи тако, тврди Игнатијус, покушавају да осмисле пакет мера којим би се задовољиле послератне потребе Украјине и Русије, зауставило крвопролиће и обема земљама омогућило да из рата изађу у бољем положају као својеврсни подстицај за територијални компромис којим ниједна страна неће бити задовољна.

Учинити проблем још већим

„Морамо да повећамо и проблем и решење како бисмо обема странама помогли да сагледају како би изгледало послератно стање, а затим и да учине уступке”, пише аутор, позивајући се на једног америчког званичника упознатог са преговорима као извор који му је открио детаљан сажетак ствари.

Ова дипломатска иницијатива, према тим информацијама, добила је замах током шестосатног састанка одржаног прошлог петка на Флориди, чији су домаћини били амерички изасланици Џаред Кушнер и Стив Виткоф. Састанку су присуствовали украјински званичници и представници Уједињеног Краљевства, Француске и Немачке, а одржан је у голф-клубу Шел Беј, комплексу у Виткофовом власништву у Холандејл Бичу.

Трамп, како се наводи, жели да Украјина и Русија престану међусобно да бомбардују рафинерије као услов за америчку мировну иницијативу. Русији је притом то лако да прихвати јер је највећа украјинска рафинерија већ тешко оштећена у руским нападима. Ипак, за Зеленског би то значило одустајање од употребе једног од његових најmoћнијих оружја.

- Очигледно је да украјинска способност напада на рафинерије утиче на руску економију - рекао је за WP један европски дипломата.

- Тиме је Зеленски добио већи преговарачки утицај - додао је.

Четири стуба плана

Према речима америчког званичника, Кушнер и Виткоф затражили су од Украјинаца на састанку у петак да обуставе нападе на рафинерије те их упозорили да ће Трамп у противном склопити договор о дизелском гориву. Званичник је рекао и да су амерички преговарачи током последњих неколико месеци тај захтев поставили шест пута, док су цене дизела нагло расле.

Оно што је уследило било је, како се наводи, предвидљиво: Зеленски се успротивио, Трамп је склопио договор — са очигледим политичким циљем снижавања цена уочи међуизбора. Зеленски је ову одлуку назвао „слабошћу”, а Трамп је запретио прекидом обавештајне подршке. Ако Зеленски пристане да обустави нападе на рафинерије, „враћамо се у игру и идемо у Москву”, открио је амерички званичник, како тврди новинар Вашингтон поста.

Међутим, поставља се питање шта би Украјина добила, и чега би морала да се одрекне, у оквиру америчко-европског споразума који се постепено обликује?

Према речима америчког званичника, пакет би имао четири основне компоненте, односно стуба. Порука руском лидеру Владимиру Путину гласила би — немојте само да окончате рат са Украјином. Са Европом склопите економски и безбедносни споразум који би након све интензивније спирале ескалације поново успоставио стабилност у региону.

Притом би први стуб споразума била обнова Украјине. Светска банка и инвестициона компанија BlackRock желе да успоставе оквир за подмиривање бројних финансијских потреба Зеленског — од обнове разорених делова земље и обезбеђивања накнада породицама погинулих и рањених војника до опоравка тешко нарушене економије.

Преговерачи су од Кијева затражили детаљне процене трошкова, као и гаранције да тај новац неће бити опљачкан у послератној трци за зарадом. Украјинци засад нису доставили конкретне износе, али очекује се да ће то учинити у наредних неколико дана, осим ако мировна иницијатива у међувремену не пропадне.

Друга кључна компонента била би безбедносне гаранције. Украјина би добила обећање Сједињених Држава и европских држава да ће војно одговорити ако је Русија поново нападне, што је амерички званичник описао као гаранцију истоветну члану 5. НАТО уговора. Званичник је рекао и да би Русија са Европом преговарала о споразумима којима би се уважиле њене безбедносне забринутости, премда није јасно шта би то конкретно подразумевало.

Трећи стуб била би економска интеграција Русије, Украјине и Европе путем енергетског споразума. Једна од могућности била би изградња гасовода којим би се руска нафта и гас допремали у Европу, а Украјина и Русија делиле остварену добит. Такав гасовод могао би знатно да смањи трошкове енергије у Европи, рекао је званичник. Уз обезбеђивање „дугорочног приступа европском енергетском тржишту” Русији, мировним споразумом утврдило би се како ће се и када укидати постојеће економске санкције.

Последњи део споразума био би најтеже прихватљив за обе стране. Русија би према овој идеји пристала на прекид ватре дуж постојеће линије фронта, односно „линије контроле”, како је називају преговарачи. За Украјину би то значило да мора да допусти Русији да задржи контролу над територијом, укључујући и Донбас, око којег се воде посебно жестоке борбе. Једна од препрека јесте и то што линија контроле није сасвим јасно одређена, с обзиром на то да се фронт готово свакодневно помера, макар и незнатно.

Једну ствар Трамп не схвата

Истовремено, како наводи аутор, иако су европски лидери били љути због Трамповог договора о дизелу, чини се да су и даље одлучни да наставе дипломатски процес који воде Кушнер и Виткоф.

- Ово је тренутак да се смање напетости и да се вратимо послу - тврди европски дипломата.

Разлог за постизање споразума управо сада јесте чињеница да се рат претворио у стравично поприште масовног страдања. Реч је о рату исцрпљивања који обе стране плаћају великим људским жртвама и финансијским трошковима. Ове зиме рат би чак могао да прерасте и у економски обрачун у којем ће свака страна настојати да разори економију противника и повећа патњу цивилног становништва.

Доналд Трамп, пише аутор, с правом настоји да оконча рат откако је преузео дужност, али се и даље чини како не успева да схвати да Путин жели победу, а не примирје.

- Путин не оставља утисак да озбиљно размишља о миру - рекао је европски дипломата позивајући се на обавештајне извештаје. Својим договором о дизелском гориву којим се заобилазе санкције Трамп, на трагичан начин, олакшава Путину наставак овог страшног рата, закључује Дејвид Игнатијус.

Вашингтон пост