Иранци одсечени од света: Како уопште шаљу новац?

Пошто не могу да се ослоне на уобичајене банкарске канале за међународна плаћања, многи Иранци окренули су се алтернативним начинима преноса новца.

Иако сваки од тих начина омогућава заобилажење појединих ограничења, са собом носи додатне трошкове и ризике. Ниједан не може у потпуности да замени сигурност, поузданост и ефикасност функционалног међународног банкарског система.

Како Иранци шаљу новац у иностранство?

Један од начина подразумева коришћење мрежа мењача које послују преко државних граница.

Реч је о неформалном систему који повезује људе којима је потребна локална валута у Ирану са онима којима је потребан страни новац у иностранству.

Усклађивањем тих потреба трансакције могу да се реализују без директног преноса новца између иранских и страних банковних рачуна.

Постоје и други, слични начини плаћања.

Посредничке компаније нуде услуге упоредиве са онима које пружају мењачи. Клијент најчешће уплаћује новац у локалној валути у Ирану, док посредничка фирма или њен партнер у иностранству организује плаћање страном добављачу у конвертибилној валути, користећи средства која се већ налазе ван земље.

Иако такви механизми помажу да се превазиђу ограничења међународног банкарства, често подразумевају додатне провизије, неповољне девизне курсеве, кашњења и сложеније процедуре.

Поједини Иранци не користе услуге компанија, већ се ослањају на приватне договоре са другим људима, укључујући и особе које лично не познају.

Такви аранжмани могу бити практично решење када формални канали нису доступни, али се у великој мери заснивају на међусобном поверењу, а не на правној заштити.

– Трансакција подразумева да потпуни странци морају да верују једни другима како би обавили посао без икакве правне документације или доказа. Све се заснива на поверењу, а било која страна може у сваком тренутку да одустане, остављајући друге без новца – испричао је Реза, ирански менаџер у области информационих технологија који живи у Немачкој и није желео да открије пуно име.

Стручњак за трговину Ашкан Бахрами упозорава да су такви системи далеко од безбедних.

– Морамо да користимо неформалне системе мењачких послова и новчаних дознака за међународну трговину, што носи ризике попут губитка средстава, превара и високих трошкова трансфера – објаснио је Бахрами.

Ове мреже осетљиве су и на геополитичке потресе.

Поједини канали који функционишу преко земаља Персијског залива поремећени су због рата, што је створило додатну неизвесност за грађане и предузећа која од њих зависе.

Криптовалуте као алтернативни начин плаћања

Криптовалуте су постале још једна могућност за пренос новца без ослањања на традиционалне банке.

Међутим, ни дигитална имовина није обезбедила потпуно поуздан начин за избегавање последица санкција. https://youtube.com/shorts/4RXkp5JzgKs?si=OxFRUrx25waW2vyr

Раније ове године, Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија ("OFAC") увела је санкције за неколико великих иранских берзи криптовалута, међу којима су "Nobitex", "Wallex", "Bitpin" и "Ramzinex".

Алиреза Јагуби, председник управног одбора иранског удружења за финансијске технологије, упозорио је да трансакције криптовалутама могу да се прате.

– Могу да се догоде веома лоше ствари, попут санкција које су уведене за више иранских дигиталних новчаника, без обзира на то да ли су припадали појединцима, Централној банци или другим субјектима – рекао је Јагуби.

Могућност нових санкција, у комбинацији са повременим прекидима интернет везе, чини криптовалуте неизвесним решењем за међународна плаћања.

Роба путује и до 120 дана

За компаније које увозе физичку робу проблеми се не завршавају проналажењем начина плаћања.

Ратни поремећаји и ограничења, посебно након америчке поморске блокаде Ирана, додатно су отежали транспорт, продужили рокове испоруке и повећали неизвесност око доласка пошиљки.

Аргаван Газанфари, директорка компаније "Aron Trading Group", описала је размере проблема са којима се суочавају увозници који користе луку Шангај у Кини, једно од важних полазишта робе намењене иранском тржишту.

– Транспорт је раније трајао 26 дана. Али када се данас продужи на 102 или чак 120 дана, купци су приморани да поново размисле о увозу – рекла је Газанфари.

Она је упозорила да је највећи проблем постепено прекидање постојећих ланаца снабдевања.

– Нажалост, главни проблем сада је то што се наши правци снабдевања постепено прекидају – додала је.

Чак и када иранске компаније успеју да плате робу у иностранству и прихвате дуга кашњења у испоруци, остаје још један озбиљан проблем: да ли уопште могу да приуште оно што желе да купе.