Шта се деси организму ако сваки дан једете кисели купус?

Све више истраживања указује на то да ферментисани производи могу повољно да утичу на цревни микробиом, који има важну улогу не само у варењу, већ и у функционисању имунитета и метаболизма.

Кисели купус делује на црева на два начина

Једна шоља киселог купуса садржи око четири грама влакана. Значајан део чине нерастворљива влакна, која повећавају запремину столице и олакшавају њено кретање кроз пробавни тракт. Због тога кисели купус може да помогне особама које се боре са затвором или нередовним пражњењем црева.

То је, међутим, тек почетак. Током ферментације настају бактерије млечне киселине, које могу да допринесу цревној микробиоти. Стручњацима је то посебно занимљиво јер се разноврстан микробиом повезује са бољим функционисањем система за варење и имунског система.

Кисели купус има још једну предност у односу на многе пробиотичке производе. Садржи не само бактерије, већ и влакна која им служе као храна. Другим речима, цревима обезбеђује и нове "станаре" и храну потребну за њихов развој.

Није сваки кисели купус подједнако вредан

Ако желимо да искористимо деловање живих бактерија из киселог купуса, важно је да обратимо пажњу на декларацију. Производи који стоје на обичним полицама у продавницама често су пастеризовани, односно изложени високој температури. Тај поступак продужава рок трајања, али истовремено уништава већину живих бактеријских култура.

Зато нутриционисти препоручују непастеризовани кисели купус који се продаје у расхладним витринама. Он садржи живе микроорганизме настале током ферментације.

Користи могу да буду шире од бољег варења

Кисели купус садржи и витамин Ц, витамин К, гвожђе, калијум и фолате. Већ једна порција може да буде користан додатак свакодневној исхрани.

Научници све чешће истражују и повезаност микробиома са здрављем целог организма. Истраживање научника са Станфорда показало је да је исхрана богата ферментисаним производима повећала разноврсност цревних бактерија и била повезана са смањењем показатеља упале.

Стручњаци, ипак, наглашавају да ни најздравији ферментисани производ не може да замени уравнотежену исхрану. Кисели купус је један од елемената начина живота који доприноси здрављу, а не чудотворно средство за све тегобе.

Не би свако требало да га једе у великим количинама

Иако кисели купус важи за здраву намирницу, не прија свима подједнако. Садржи релативно много натријума, па особе са високим крвним притиском, као и оне којима је лекар препоручио да ограниче унос соли, треба да воде рачуна о величини порције.

Код неких људи веће количине могу да изазову надутост, осећај пуноће или појачане гасове, нарочито ако су раније ретко јели ферментисане намирнице. Стручњаци саветују да се почне са једном или две кашике дневно и да се количина постепено повећава.

Опрез је потребан и код особа са интолеранцијом на хистамин, алергијом на купус, као и код оних које узимају одређене лекове, међу којима су инхибитори моноаминооксидазе (МАО).

Да ли је добро јести кисели купус сваког дана?

Ако не изазива непријатне тегобе, мала порција киселог купуса може да буде вредан додатак свакодневном јеловнику. Редовно конзумирање ферментисаних производа повезује се са повољним утицајем на цревни микробиом, од чијег стања у великој мери зависе добро варење и правилно функционисање организма

Ипак, не треба да очекујете да ће неколико кашика киселог купуса "поправити" црева. Највеће користи доноси комбиновање ферментисаних намирница са исхраном богатом влакнима и поврћем, довољним уносом течности и редовном физичком активношћу.

(Мондо)