Извор:Фото: Printskrin/Youtube/TMCNewsBR
Усамљени зидар дао све што има, а ње нигде било није (видео)
15.10.2026.
14:34
УСАМЉЕНИ зидар из Бразила потрошио је животну уштеђевину и прешао више од 2.000 километара како би упознао жену за коју је веровао да је љубав његовог живота.
Међутим, уместо сусрета о којем је маштао, дочекало га је болно сазнање. Плавуша у коју се заљубио преко интернета заправо није постојала, већ је била креација вештачке интелигенције.
Едимар Роша Мартинс (49) веровао је да је пронашао љубав гледајући снимке атрактивне плавуше која му је, како тврди, обећавала нови живот на својој фарми.
Жена са снимака представљала се као Џесика Оливеира, а на друштвеним мрежама била је позната и под именом Џесика Фазендеира.
BloombergAdria.com
На објављеним видео-снимцима приказивала је живот на селу и позивала мушкарце да дођу и живе са њом, преноси британски "Daily Star".
Њен профил привукао је више од 300.000 пратилаца, а Едимар је поверовао да би управо са њом могао да започне ново поглавље живота.
Надао се новом почетку након мајчине смрти
Према наводима страних медија, Џесика је Едимару наводно обећала да ће му платити путне трошкове и финансијски га подржавати када буду почели да живе заједно.
За човека који је пролазио кроз тежак животни период, такво обећање представљало је наду у нови почетак.
Након смрти мајке, Едимар се, како је испричао, осећао све усамљеније.
Желео је да пронађе особу са којом би могао да дели свакодневицу, разговара и изгради заједнички живот.
– Дошао сам у потрази за срећом – рекао је Едимар, објашњавајући због чега се одлучио на тако дуго путовање.
Према његовом сведочењу, жена са снимака обећавала му је заједнички живот на фарми.
– Живећеш са мном овде на фарми – присетио се речи за које је веровао да су упућене управо њему.
Путовао 36 сати да би упознао жену која не постоји
Уверен да га на одредишту чека будућа партнерка, Едимар је у петак, 9. октобра, кренуо аутобусом из Императриза, града на северу Бразила.
После више од 36 сати путовања, у недељу, 11. октобра, стигао је у Бело Хоризонте, удаљен око 2.100 километара друмским путем.
Одмах је почео да тражи жену због које је прешао толики пут.
Обилазио је околину, показивао пролазницима њене фотографије и распитивао се да ли је неко познаје.
Међутим, нико није знао о коме је реч. https://youtube.com/shorts/izlQ1j5e_8o?si=dLPUoFPtduTX42jL
Убрзо је открио истину која је срушила све његове наде. Жена са снимака није била стварна особа, већ дигитални лик направљен помоћу вештачке интелигенције.
– Већ сам обилазио околину са неколико фотографија, показивао их људима и питао да ли познају ту особу. Сви су одговарали да не, па сам се осетио превареним – испричао је Едимар.
„Усамљеност може да изазове много проблема“
Едимар није крио да је управо усамљеност имала велику улогу у томе што је поверовао да је његова веза са женом са интернета стварна.
После губитка мајке, желео је да поново осети блискост и припадност, због чега су му обећања о заједничком животу деловала као прилика коју не сме да пропусти.
– Понекад усамљеност код куће на крају изазове много проблема у човековом животу – рекао је он.
Верујући да га чека нови почетак, потрошио је новац који је дуго штедео.
Када је схватио да је преварен, нашао се у непознатом граду, са веома мало средстава за свакодневне потребе и наставак путовања. https://youtube.com/shorts/pvaTYPu-aiE?si=y7k2c62zE6GtPehF
Помогле му градске службе
Пошто се нашао у тешкој ситуацији у Бело Хоризонтеу, Едимар се обратио градској служби која пружа подршку мигрантима.
Тамо је добио храну, могућност да се истушира и савете о томе како да препозна преваре на интернету.
Надлежне службе помогле су му и да обезбеди аутобуску карту како би могао да напусти град.
У уторак, 13. октобра, поново је кренуо на пут.
Ипак, уместо да се врати у Императриз, одлучио је да отпутује у бразилску савезну државу Токантинс, у којој је рођен.
Иако није искључио могућност да једног дана поново посети Бело Хоризонте, поручио је да би тада околности биле потпуно другачије.
– Када се будем вратио, то ће бити на другачији начин – рекао је Едимар.
Његова прича показује колико уверљиво могу да изгледају садржаји направљени помоћу вештачке интелигенције, али и какве последице могу да настану када се дигитални ликови представљају као стварне особе.