У гробници код Пожеге пронађен предмет из Старог Египта

Овакве хумке нису биле намењене "обичним људима". Оне су биле резервисане за кнежеве, ратничке поглаваре и њихове породице, односно људе који су у свом времену имали моћ, богатство и ауторитет.

Током 6. и 5. века пре нове ере, широм Европе појављује се посебан облик сахрањивања друштвене елите. У археологији су ови гробови познати као кнежевски гробови. Одликују их монументалне димензије, сложена архитектура и изузетно богати гробни прилози: оружје, луксузни накит и предмети који су често стизали из веома удаљених крајева.

Такви гробови познати су и на Балкану: у Атеници код Чачка, Новом Пазару, Требеништу код Охрида, као и у Пилатовићима. Они сведоче о времену када се обликују снажне локалне елите и када балканске заједнице постају део широке мреже трговачких и културних контаката.

Праисторијска некропола у Пилатовићима откривена је током теренских обилазака у послератном периоду. На локалитету Равни луг регистровано је око 20 хумки и више десетина гробова из бронзаног и старијег гвозденог доба.

Међу њима се посебно издвајала једна, далеко већа од осталих, на локалитету Трњаци. Велика хумка, са пречником од око 45 метара и висином до 2,5 метра, археолошки је истраживана 1977–1978. године под руководством Михаила Зотовића, директора Народног музеја у Ужицу. Већ тада је било јасно да се не ради о обичном гробу, већ о правом маузолеју праисторијске елите.

Унутар хумке откривен је читав „погребни комплекс“. Гробови су грађени од слаганог камена, са масивним каменим венцем који је окруживао централни део. Посебно је занимљиво то што је у самом средишту хумке пронађени остаци кремираног покојника. Био је то одрасли мушкарац, тумачен као кнез или племенски поглавар.

Кремација није обављена у хумци, већ на другом месту, а спаљени остаци су затим пажљиво положени у камену гробницу. Ово је једини кремирани гроб на читавој некрополи, што јасно говори да је реч о изузетно привилегованој особи.

У истој хумци сахрањени су и чланови његове породице. На периферији је пронађен богато опремљен женски гроб, вероватно гроб кнегиње. Док је у близини централне гробнице откривен и гроб детета, највероватније девојчице. На основу распореда и налаза, археолози претпостављају да је хумка била породични маузолеј племенског поглавара.

Најфасцинантнији налаз из централног гроба јесте египатски скарабеј датован у период XX–XXИИ египатске династије. То је мали амулет од светлозеленог стеатита, положен директно на спаљене кости кнеза. Био је перфориран и вероватно коришћен као централни елемент огрлице.

Скарабеј је у старом Египту имао снажно религијско значење и био је повезан са загробним животом. Његово присуство у Пилатовићима сведочи о далекосежним контактима и трговачким везама, јер су овакви предмети на Балкан стизали посредством медитеранских центара, вероватно преко Етрурије у Италији. https://www.youtube.com/watch?v=moIBXS01E5o

Поред скарабеја, у кнежевском гробу пронађени су остаци оружја: ножеви, мачеви, делови штита или оклопа, чак 25 скитских стрелица као и фигура коња, вероватно део фигуралне декорације фалере. Све то указује на ратнички идентитет покојника.

Женски гроб био је још раскошнији. Кнегиња је носила златне наруквице, гривне и прстење за косу, огрлицу од ћилибарских перли и богато украшену одећу са чак 14 бронзаних фибула. Око струка имала је бронзани астрагални појас, симбол престижа и статуса.

У гробу су пронађене и луксузне посуде. Међу њима три бронзана суда грчке провенијенције, што додатно потврђује укљученост ове заједнице у медитеранске трговачке токове. https://www.youtube.com/watch?v=fRbjxZS2jwQ&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D

Кнежевски гробови на Балкану појављују се нагло и нестају већ током првих деценија 5. века п.н.е. Зашто је овај обичај трајао тако кратко, и даље је једно од отворених питања археологије.

Велика хумка у Пилатовићима, међутим, јасно показује да су заједнице старијег гвозденог доба биле далеко сложеније него што се некада мислило. Она сведочи о друштвеној хијерархији, ритуалима смрти, али и о везама које су повезивале централни Балкан са Грчком, Италијом, па чак и Египтом.

Анализе указују да су сахране кнеза и кнегиње обављене истовремено или у врло кратком размаку. Да ли је кнегиња свесно следила свог супруга у смрт, као „пратилац“ у загробном животу, остаје отворено питање.

(Sveoarheologiji)