СОЊА САВИЋ: Глумица чији су бунт и харизма прерано угашени
02.07.2022.
12:05
"О мени се најлепше брину они који ме остављају на миру" написао је давно Мика Антић, а Соња Савић се често питала због чега се људи толико баве њоме. Као глумица фантастичног сензибилитета оставила је преознатљив лични печат на домаћем филмском платну. Од када се појавила о њој су говорили као о великом таленту, а њено име и данас изазива велику пажњу и дивљење.
Датум рођења/смрти: 15.9.1961.- 23.9.2008.
Место рођења: Чачак
Памтићемо је по многим филмовима и телевизијским остварењима: Дебитовала је још као средњошколка у филму Здравка Рандића "Лептиров облак". Преломни догађај за њену каријеру је учествовање у филму "Живети као сав нормалан свет". Незаборавне су њене улоге у филмовима: "Балкански шпијун", "Шећерна водица", "Мајстор и Шампита", "Уна", "Ми нисмо анђели". Памтићемо је и по улози Даринке из серије "Вратиће се роде", а филм у којем је остварила послењу улогу је "Забрањена љубав."
Детињство
- У мојим односима са оцем и мајком није било лажи, није било оног, у нашим породицама веома изразитог наглашавања пола, постојало је пријатељство, поштовање личности. Мој однос са дечацима је био ослобођен неравноправности. Имала сам личну слободу, а све моје потребе и хтења могла сам да остварим. Једноставно било је то детињство без траума, лицемерја, забрана и ограничења. Од дечака сам добијала више свесности и информација о себи, постојали су поред мене равноправни и једнаки као драгоцени подстицај да упознам себе и да откријем своје задатке. (Архив Борбе, Политика, 15. 8. 1982.)
Глума
Глумом је почела да се бави у аматерским трупама, а дебитовала је на филму „Лептиров облак“ 1977. године. На Факултету драмских уметности у Београду, дипломирала је 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем и другима.
- Ја сам Соња Савић и трудим се да будем глумица - покушава најкраће себе да објасни млада, плавокоса, вижљаста девојка. А може много више да се каже за ову скромну 23-годишњу девојку која је одушевила публику у филмовима 'Живети као сав нормалан свет', 'Нешто између', 'Давитељ против давитеља', 'Балкански шпијун' и сада у 'Шећерној водици.' (Архив Борбе, Нада, 14. 12. 1984.)
- Глумачки позив не сме да прогута човека, његову свеукупну личност. Осећала сам потребу за игром али игром у којој учествују глумци који исто мисле и на исти начин глуме. У позориште, у коме се пристаје на компромисе и овештале шеме ни по коју цену не желим да одем. Не може се остварити лик који не носи твој садржај, а на сцени или на филму не могу постојати дијалози који не произилазе из стварности. Може се и мора глумкити једино оно што се проживело и доживело. (Архив Борбе, Политика, 15. 8. 1982.)
"О мени круже приче"
"Муњевит успон ка филмском платну донео је младој београдској глумици хрпу награда и признања: она се, међутим, нимало није изменила, мада признаје да је све то дошло изненада са мало среће, у току само једне године..." (Архив Борбе, 31. 12. 1984.)
- Маштала сам да се појавим на филму још негде када сам имала осам година, и то је разумљиво. Па нема девојчице тог узраста која "не види себе" на филмском платну, која не жели да некада, када порасте, не постане глумица.
- Ја живим тако како живим, срећна сам што радим посао који волим, што сам међу људима које волим - верујем и они мене, што имам неке своје животне ставове и принципе од којих не одступам чак ни по цену велики жртава. Ја сам једноставно таква каква желим да будем...
Глумице које су је надахнуле су: Марлен Дитрих, Ме Вест, Жана Моро, Мерилин Монро и Ингрид Бергман.
- Оне су ме фасцинирале и због других ствари. Научиле су ме оно што су ме и у школи учили, а то је занат, а то значи рашчланити приче, схватити причу до краја, знати понашати се и кретати пред камерама. (Архив Борбе, 31. 12. 1984.)
"Девојка са бомбом у себи"
- Најсрећнија сам када ја, Соња, признам Соњи глумици 'све што си урадила има шансе да добије смисао'. Велика је ствар савладати занат. А глума ми је омогућила да се ослободим, да не мислим преко других, да ме не оптерећује шта други мисле. (Архив Борбе, Нада, 14. 12. 1984.)
"У другој години гимназије положила је пријемни испит на Позоришној академији, у 20. години добила 'Царицу Теодору', а две године касније и 'Златну арену'. Кажу да се такав глумачки таленат , какав има Соња Савић, у нас одавно није појавио."
- Била сам срећна када сам пронашла људе који су једнако несрећни као ја, говорила је глумица Соња Савић
- Ја сам животни декадент, јер стварност и ја немамо додирних тачака. Данас је нацизам у моди, што значи да мораш да си насмејан, здрав, обучен и напумпан силиконима, док ја једем парче хлеба раздељено на четири дела.
Шта је за Соњу значила глума
- У првом реду извесно вредновање људи око мене. Италијански теоретичар Ренато Пођоли рекао је да је уметност, па и глума, благословена у својоj слободи и проклета у свом отуђењу. И мени се чини да је глума једина путања на којој глумца чекају многобројна изненађења, добра или лоша. На том путу емоција ми градимо своја обличја, а да бисмо досегли до највише тачке морамо да пређемо много. (Архив Борбе, Вечерње Новости, 19. 8. 1984.)
Соња и музика
Омиљена Соњина песма била је Иги Поп - Путник.
-Уна је мени најдражи филм од свих које сам до сада радила и мој најпрофесионалнији посао. Мислим да ће тај филм мени, у мом животу, значити да ја могу да почнем да путујем, ха, ха (одушевљено). Као Иги Поп!
Појављивала се у споту "Кад ми кажеш паша (Београђанка)" Плавог оркестра", певала је са наводно перспективним музичарем Срђаном Јулом да на сцени и уз плеј-бек отелотвори главну личност његове песме "Кокета". Соња се појављује и у споту Мирослава Илића и доспела je на омот његовог албума као фатална девојка из града. Гиле из Електричног оргазма јој је посветио песму "Дебела девојка", у филму "Црна Марија" за нумеру "Месец је пловио" глас јој позајмљује Беби Дол.
Соња је била блиска са члановима групе ЕКВ. Нарочито са Ивицом Вдовићем Вдом.
Соња Савић снимила филм о Шарлу акробати
- Филм је прича о једном културном благу које је остало од уметности 80-их, недонирано од државе, и како је настало. Посвећено је Ивици Вдовићу Вду, који је на неки начин креатор и Милана Младеновића и Душана Којића Које. (Архив Борбе, Блиц, 18. 1. 2008.)
-Била сам највеселија особа на свету, а сада се осећам непотребном, у граду којем сам све дала. - изјавила је својевремено Соња за "Вечерње Новости".
"Мој дилер, моје сутра"
"Поред оне о лудилу, још једна прича која прати Соњу је дрога. Не бежи она од ње. Не бежи ни од чињенице да је свашта у животу пробала. Не бежи ни од тога да каже да је хашишу придавала 'значај'. (Архив Борбе, Вечерње Новости 30. 3. 2005.)
"Иако се њено име често везивало за дрогу, глумица Соња Савић је филмску каријеру одрадила чистог разума и тела."
-Али, када бих рекла: пустите ме да будем хај на марихани, не би ми дозволили!
-Једино канабис може да ме помери у неке више сфере и да ме отвори за слављеничко осећање овог бедног и јадног света., говорила је Соња. (Архив Борбе, Курир, 25. 9. 2008.)
- У ствари, не верујем у пороке, јер све што изађе из човека потпуно је у реду, али у зависности како то други човек прочита. А у оном другом смислу, моји пороци су јело и малодушност.
А онда су новинама почели да излазе наслови: " Соњу убио хероин", "Хероин и морфијум убили Соњу!", "Одлазак бунтовнице", "Одлазак у тишини".
Последња жеља
-Знаш шта је рекла једна глумица: "Ово је сувише дубоко за мене". Моја последња жеља је... да у шеснаестој боље прођем када кренем из почетка. (Архив Борбе)
Последњих година живота окружење у којем је живела, урбана икона називала је "Балкан Аушвиц". А када је реч о улози коју не би поновила како је изјавила била би то: "Улога Соње Савић. То би многе усрећило."
-Бекет је написао Годоа у 47. години, у потпуној беспарици, што значи- за мене још има наде, својевремнено је изјавила Соња Савић.
Преминула је у 47. години, сама, у свом стану.
"Узрок смрти глумице Соње Савић (47) која је преминула прошлог уторка је превелика доза хероина, показала је обдукција коју је обавио Институт за судску медицину у Београду."
"Умрла је млада, али је иза ње остао филмски опус за респект и многа остварења се памте управо по њеним улогама." (Архив Борбе, Прес, 7. 10. 2008.)
Соња је преминула 23. септембра 2008. По њеној жељи сахрањена је на гробљу Доња Горевница.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".