ПРЕДЛОГ америчког председника Доналда Трампа о енергетском примирју између Русије и Украјине отворио је нова питања о могућностима постизања мировног споразума и улози Вашингтона у сукобу.
Док америчка администрација настоји да заустави међусобне нападе на енергетску инфраструктуру, Кијев страхује да би обустављање удара на руске рафинерије могло да ослаби његову преговарачку позицију. Москва, с друге стране, упозорава да би привремени прекид ватре могао да буде искоришћен за додатно наоружавање украјинских снага, пише британски недељник "The Week".
Трампов предлог долази у тренутку када се приближава зима, а питање енергетске безбедности поново добија посебан значај у руско-украјинском сукобу.
Амерички председник настоји да постигне договор којим би обе стране обуставиле нападе на енергетске објекте, али су се појавила неслагања око услова и последица таквог споразума.
BloombergAdria.com
Док украјинска страна инсистира на томе да сваки прекид напада мора да буде обостран, руска страна указује на опасност да би примирје могло да омогући Кијеву да обнови војне капацитете уз помоћ западних савезника.
Трамп тражи прекид напада на руске рафинерије
Једно од главних питања у преговорима односи се на украјинске нападе дроновима на руске рафинерије нафте.
Кијев овакве операције представља као средство притиска на Москву, док оне истовремено погађају важне делове руске енергетске инфраструктуре.
Према писању "The New York Times", Трампова администрација настоји да Украјина обустави такве нападе у оквиру ширег договора о енергетском примирју.
Амерички лист наводи да украјински званичници страхују да би тиме изгубили једно од средстава за вршење притиска на Русију.
Ипак, суштинско питање остаје да ли би договор подразумевао истовремено обустављање напада обе стране и какви би механизми били успостављени за његово спровођење.
Москва упозорава на могућност додатног наоружавања Кијева
Русија је изразила резерве према предлозима о привременом прекиду ватре, указујући на могућност да би таква пауза била искоришћена за јачање украјинских војних капацитета.
Према ставу Москве који преноси "The Week", примирје би могло да омогући европским државама да наставе испоруке оружја Украјини, док би борбена дејства била привремено обустављена.
Руски аргумент заснива се на процени да прекид ватре, без ширег политичког договора, не би нужно довео до трајног решавања сукоба.
Због тога Москва инсистира на разматрању услова под којима би евентуално примирје било спроведено, као и његових последица по безбедност обе стране.
Америчка војна помоћ као средство притиска
Додатну пажњу привукли су наводи о могућем условљавању америчких испорука оружја Украјини.
Према извору из украјинске владе, на којег се позива "The Economist", амерички званичници упозорили су Кијев да би наставак напада на руске рафинерије могао да доведе до обустављања испорука оружја у оквиру програма "PURL".
Реч је о механизму кроз који европски савезници и партнери НАТО-а финансирају набавку америчког наоружања за Украјину.
Према наведеним подацима, вредност оружја обезбеђеног кроз овај програм достигла је приближно 10 милијарди долара.
Ови наводи указују на значајну улогу Вашингтона у одређивању услова под којима Кијев добија војну подршку.
Сједињене Америчке Државе су и раније користиле привремену обуставу безбедносне сарадње као средство дипломатског притиска.
Током 2025. године Бела кућа је привремено обуставила размену обавештајних података и војну помоћ Украјини, након неслагања са украјинским руководством.
Сарадња је касније обновљена, али је тај случај показао колико је Кијев зависан од америчких војних и обавештајних капацитета.
Да ли Вашингтон мења приступ преговорима?
Поједини аналитичари сматрају да Трампов предлог представља промену америчког приступа решавању сукоба.
Ерик Чијарамела оценио је за "Foreign Affairs" да би амерички председник могао постепено да се удаљи од покушаја постизања свеобухватног мировног споразума и усмери на ограниченије договоре.
Један од таквих корака могао би да буде обострани прекид напада на енергетску инфраструктуру.
Према његовој оцени, иако је Трампов предлог изазвао забринутост у Кијеву, он не мора нужно да представља погоршање украјинске позиције.
Ограничено примирје могло би да буде први корак ка ширим преговорима, али би његова одрживост зависила од прихватања услова и Москве и Кијева.
Чијарамела је указао и на Трампову изјаву да би Украјина, уколико обустави нападе на руске рафинерије, могла да настави друге облике војног деловања.
– Можете да радите Русији шта год желите – рекао је Трамп, према наводима које преноси "Foreign Affairs".
Оваква формулација показује да се предложени договор односи пре свега на одређене категорије циљева, а не нужно на потпуни прекид борбених дејстава.
Различити интереси Вашингтона и европских савезника
Према писању "Politico", у западном блоку постоје различити ставови о томе како би требало приступити наставку сукоба и евентуалним преговорима.
Док Трамп настоји да заустави нападе на енергетску инфраструктуру, поједини европски лидери сматрају да би наставак притиска на руску економију могао да ојача украјинску преговарачку позицију.
Николас Винокур наводи да европски званичници упозоравају Вашингтон да не би требало да тражи уступке од Кијева који би умањили његове могућности за преговарање.
Ова неслагања показују да ни међу западним савезницима не постоји потпуно јединствен приступ условима могућег примирја.
Зеленски спреман на обострану обуставу напада
Украјински председник Владимир Зеленски више пута је изјавио да је Кијев спреман да обустави нападе на руске рафинерије нафте и друге енергетске објекте уколико Москва учини исто.
Међутим, руска страна упозорава да би прекид борбених дејстава, без додатних гаранција, могао да омогући Украјини да се прегрупише и добије нове количине западног наоружања.
Због тога питање енергетског примирја превазилази саму заштиту електрана, рафинерија и других инфраструктурних објеката.
Оно је повезано са ширим преговорима о условима прекида сукоба, будућим безбедносним аранжманима и улози западних држава.
За сада нема потврде да су Москва и Кијев постигли договор о обостраној обустави напада.
Даљи развој ситуације зависиће од тога да ли ће бити могуће усагласити услове које обе стране сматрају прихватљивим и успоставити механизам који би обезбедио њихово поштовање.