Марин ле Пен најавила смене ако дође на власт

На мети критика нашли су се челници важних француских институција, укључујући Банку Француске, Државни ревизорски суд и Уставни савет, које представници ове странке оптужују за политичку пристрасност и блискост са председником Емануелом Макроном.

Уочи председничких избора, заказаних за пролеће наредне године, Национално окупљање појачало је критике на рачун појединих државних функционера за које сматра да би могли да отежају спровођење његовог политичког програма.

Представници странке тврде да руководиоци независних институција морају да остану политички неутрални, док критичари упозоравају да би најављене смене могле да угрозе њихову независност.

BloombergAdria.com

Гувернер Банке Француске мора да оде

Жан-Филип Танжи, један од најближих сарадника Марин ле Пен, изјавио је у четвртак да би актуелни гувернер Банке Француске Емануел Мулен требало да напусти функцију.

Танжи је оптужио Мулена, некадашњег генералног секретара Јелисејске палате, да се и даље понаша као политички присталица председника Макрона.

Повод за критике била је Муленова изјава представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) да би француски буџет могао да буде усвојен чак и без парламентарне већине.

Ова изјава протумачена је као наговештај да би влада могла да прибегне уставним механизмима за усвајање буџета и у случају противљења Националног окупљања.

Танжи сматра да је гувернер тиме прекорачио границе својих надлежности.

Према његовим речима, високи државни функционери не смеју да се баве политиком и морају да остану потпуно неутрални.

На удару и председница Државног ревизорског суда

Танжи је сличне критике упутио и Амели де Моншален, коју је председник Макрон у фебруару именовао на чело француског Државног ревизорског суда.

И њу је оптужио за политичку пристрасност, доводећи у питање њену независност у обављању функције.

Представници Националног окупљања сматрају да челници државних институција не би требало да користе своје положаје за политичко деловање.

С друге стране, независност ових институција подразумева и заштиту њихових руководилаца од непосредног политичког притиска, због чега евентуалне смене подлежу законским ограничењима.

Марин ле Пен тражи смену председника Уставног савета

Најоштрије критике Национално окупљање упутило је Ришару Ферану, председнику Уставног савета Француске и дугогодишњем политичком савезнику Емануела Макрона.

Марин ле Пен изјавила је у среду да би Феран требало да напусти функцију уколико она освоји председнички мандат.

– Мора да се повуче са чела институције – поручила је Ле Пенова.

Она је оптужила Ферана да је прекршио обавезу политичке неутралности.

Спор је настао због његовог противљења плановима Ле Пенове да путем референдума спроведе уставне промене којима би била уведена строжа ограничења у области имиграције.

Ле Пенова намерава да за такве промене искористи референдумски механизам, док је Феран довео у питање могућност да се на тај начин заобиђе редован парламентарни поступак.

Најављене промене и у државној администрацији

Представници Националног окупљања најавили су и могуће кадровске промене међу високим државним службеницима.

Према њиховом ставу, функционери који не буду желели да спроводе политику нове власти могли би да буду замењени.

– Ако победимо, биће доста радних места која треба попунити – изјавио је један од саветника Марин ле Пен за агенцију "AFP".

Ипак, стручњаци указују на то да би смене руководилаца појединих институција биле знатно сложеније него што то најављују представници странке.

Француски правни систем предвиђа различите механизме заштите независности институција, као и посебне услове за именовање и разрешење њихових руководилаца.

Због тога долазак нове политичке већине на власт не подразумева аутоматски могућност смене свих функционера које та већина сматра неподобним.

Критичари упозоравају на независност институција

Најаве Националног окупљања изазвале су реакције политичких коментатора који сматрају да би такав приступ могао да угрози систем институционалне контроле власти.

Левичарски коментатор Лоран Жофран оптужио је Марин ле Пен да заговара ауторитарни приступ управљању државом.

Према његовој оцени, притисак на уставне институције и механизме контроле власти представља једно од обележја такозваних нелибералних демократија.

Позивајући се на критике новинара Патрика Коена са радио-станице "France Inter", Жофран је нагласио да демократија не подразумева само владавину већине, већ и заштиту основних слобода и независност институција.

С друге стране, Национално окупљање своје захтеве образлаже потребом да државни функционери остану политички неутрални и да не ометају спровођење програма власти изабране на изборима.

Тако је питање кадровских промена прерасло у ширу расправу о односу између политичке власти и независних државних институција у Француској.

Исход те расправе зависиће не само од резултата председничких избора 2027. године, већ и од законских и уставних ограничења која уређују рад француских институција.

(AFP)