Мало ко зна шта се заправо крије у Скадарском језеру

Кад се чамцем плови преко Скадарског језера, вода делује мирно и плитко. Локвањи, трска и рибарске мреже говоре исто: на многим местима висок човек би скоро могао дотаћи дно. Просечна дубина је око пет метара, па је највеће језеро Балкана по запремини заправо велика плитка површина између Црне Горе и Албаније.

Али то није цела прича. У стеновитим заливима испод Румије, где кречњак пада директно у воду, постоје места на којима се мења боја језера, вода је хладнија, а површина се понекад благо комеша. Мештани их зову очи.

Рупе испод нивоа мора

Око је потопљена крашка вртача, левак у кречњаку који се на дну језера отвара наниже. Из његовог дна избија подземна вода. Киша која падне по околним планинама понире у краш, путује кроз пукотине и никад се не појави као река на површини. Уместо тога, излази право у језеро, одоздо.

Површина језера је само неколико метара изнад мора, а дно је у југозападном делу већ око два метра испод нивоа мора. Зато географи Скадарско језеро називају криптодепресијом. Дна свих ока су испод нивоа мора, а најдубље, Радуш, спушта се до шездесетак метара.

Вода из ока долази из дубине краша и има скоро исту температуру целе године. Језеро око ње се лети загреје, а зими охлади. Зато ока делују као природни термостат: лети хладе околну воду, а зими је греју.

Хидрогеолози ту разлику користе у истраживању. На топлотним снимцима површине језера ока се виде као мрље другачије температуре, па се тако траже и извори чији положај рибари нису познавали.

Рибари и ока

За рибаре ока никад нису била само географска занимљивост. Кад језеро зими захлади, риба се скупља око топлијих извора. Најважнија је уклева, ситна сребрна риба која живи само у сливовима Скадарског и Охридског језера. Лов уклеве на окама је стара традиција, а годинама је уклева чинила већи део укупног улова на језеру.

Баш зато су нека ока данас заштићена. Панчева ока су посебан резерват унутар Националног парка, а црногорски прописи зими забрањују ноћни риболов на неким окама, попут Каруча и Панчевих ока.

Радуш, Каруч и десетине других

Најпознатије је око Радуш, у истоименом заливу. Због чисте воде разматрано је као могуће извориште воде за пиће за црногорско приморје, али количина воде коју даје никад није поуздано измерена.

Уз стеновиту обалу нижу се и Каруч, Модро око, Волач и десетине других. У језеру је регистровано око четрдесет подводних извора, а неки се и данас откривају тек на топлотним снимцима.

Вода коју нико не види

Највећи део воде у језеро доноси Морача, око 62 одсто. Остатак долази из више од двеста сталних и повремених крашких извора, а многи од њих су испод површине језера. Скадарско језеро, дакле, великим делом пуни река која нема корито: вода планина која се спушта кроз кречњак и улази у језеро кроз његове очи.

Научници који деценијама проучавају језеро признају да тај процес још није до краја познат. Не зна се тачно одакле долази сва вода, колико је има и којим путевима тече. Испод мирне, плитке површине највећег језера на Балкану и даље постоји мапа коју нико није нацртао.

(MONDO)