Извор:Фото: Depositphotos/motioncenter
Невероватно: Од бонова за шећер до економске велесиле ЕУ
17.10.2026.
13:20
ПРЕ САМО 35 година Пољаци су шећер и брашно куповали на бонове, а њихове плате износиле су тек десетину зарада у Западној Немачкој.
Данас је Пољска економска сила чији је бруто домаћи производ премашио билион долара, а земља из које су људи масовно одлазили у потрази за послом постала је привлачна страним инвеститорима и радницима. Иза овог преокрета стоје економске реформе, развој приватног сектора, европске инвестиције и снажно домаће тржиште.
Када је пољски премијер Доналд Туск у септембру прошле године објавио да његова земља улази у „клуб билионера“, којем припада тек двадесетак светских економија, то је представљало симболичну потврду великог привредног успона.
Према подацима наведеним у извештају, номинални БДП Пољске достигао је око 1,035 билиона долара у 2025. години, док је 1990. износио приближно 66 милијарди долара.
BloombergAdria.com
Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа да би пољска економија до 2028. године могла да достигне вредност од 1,25 билиона долара и по укупној величини престигне Швајцарску.
Како је Пољска постала економска сила?
Преокрет је започео почетком деведесетих година, када је Пољска спровела економске реформе повезане са тадашњим министром финансија Лешеком Балцеровичем.
Либерализоване су цене и трговина, отворен је простор за приватна предузећа, а земља је постепено прелазила на тржишну економију.
Транзиција је у почетку донела високу инфлацију, незапосленост и пад производње у појединим секторима, али су дугорочно створени услови за развој приватног бизниса и привлачење страног капитала.
Економиста Марћин Пјонтковски са Универзитета Козмински истиче да су важну улогу имале и државне институције.
– Један од најважнијих фактора пољског економског раста била је брза изградња снажног институционалног оквира за пословање – изјавио је за агенцију "AP".
Успостављање регулаторних и антимонополских тела помогло је да се ограниче корупција и концентрација економске моћи, што је олакшало развој конкурентног тржишта. https://www.youtube.com/watch?v=4B1ID8fIFvU&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D
Милијарде евра из Европске уније
Нови подстицај уследио је 2004. године, када је Пољска постала чланица Европске уније.
Пољске компаније добиле су приступ великом европском тржишту, а земља је привукла нове инвестиције и средства за модернизацију инфраструктуре.
Само у периоду од 2014. до 2020. године Пољској је кроз европске структурне и инвестиционе фондове додељено око 91,3 милијарде евра.
Та средства помогла су изградњу путева, железница и друге инфраструктуре, док је приступ јединственом тржишту омогућио домаћим компанијама да прошире пословање.
Истовремено, развијала се образована радна снага, а пољска привреда све више се укључивала у европске производне и трговинске ланце. https://www.youtube.com/watch?v=k1WxT7pjRzk
Од земље из које се одлази до земље у коју се долази
Чланство у ЕУ у почетку је подстакло масовно исељавање Пољака у потрази за већим платама.
Међутим, са развојем економије и растом зарада, део њих почео је да се враћа са искуством и капиталом стеченим у иностранству.
Истовремено, Пољска је постала привлачна страним радницима.
Према подацима пољског статистичког завода "GUS", крајем 2025. године у земљи је радило око 1,14 милиона страних држављана, што је 7,2 одсто више него годину раније.
Око 67 одсто стране радне снаге чине Украјинци.
Један од примера повратка стручњака је Јоана Ковалска, инжењерка која је пет година радила за "Microsoft" у Сједињеним Америчким Државама, а затим се вратила у Познањ.
– Често ме питају да ли нешто губим повратком у Пољску, али мислим да је заправо обрнуто. У многим областима смо испред Сједињених Држава – изјавила је за "AP". https://www.youtube.com/watch?v=gwnxvLCYOhY&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D
Снажно домаће тржиште као покретач раста
За разлику од економија које се у великој мери ослањају на извоз, један од главних покретача пољског раста јесте домаћа потрошња.
Ниска незапосленост, раст реалних плата и велико унутрашње тржиште омогућавају компанијама да се развијају и без потпуне зависности од иностране тражње.
Катаржина Жентажевска, макроекономска аналитичарка Ерсте групе, истакла је за "Deutsche Welle" да је приватна потрошња један од стубова пољске привреде.
Такав економски модел помаже земљи да лакше поднесе потресе на међународним тржиштима. https://www.youtube.com/watch?v=ci2mrYuoeBc&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D
Шта може да успори пољски успон?
Упркос великом напретку, Пољска се суочава са старењем становништва, ниским наталитетом и растућим јавним дугом.
Плате су значајно повећане, али су и даље испод просека Европске уније. Према подацима које преноси "Euronews", просечна месечна бруто зарада у Пољској 2023. године износила је 1.505 евра, у поређењу са 3.155 евра на нивоу ЕУ.
Ипак, пољски пример показује како комбинација економских реформи, стабилнијих институција, инвестиција, образоване радне снаге и приступа великом тржишту може током неколико деценија да промени положај једне државе.
Земља у којој су се пре 35 година основне намирнице куповале на бонове данас има економију вредну више од билион долара, а њен следећи изазов биће да тај раст претвори у дугорочно одржив животни стандард.