УКР обавештајци тврде: Москва спрема ратне сценарије до 2045

"Немамо намеру да нападнемо Европу", изјавио је руски председник Владимир Путин на састанку клуба Валдај. Истовремено је упозорио да би Москва у случају "напада на Русију" могла да употреби "сва расположива средства", укључујући нуклеарно оружје.

Према процени украјинске обавештајне службе, такве изјаве део су систематске кампање застрашивања европских влада и друштава. Циљ је ограничити војну помоћ Украјини, ослабити спремност европских држава да ојачају властите одбрамбене способности и подстакну страх од директног сукоба са Русијом.

СЗРУ сматра да изјаве Кремља не треба аутоматски тумачити као одраз његових стварних планова. Главни руски циљ на европском фронту тренутно је да се поткопа подршка Украјини, уз истовремено одржавање ризика за Москву на што нижем нивоу. У ту сврху Русија располаже низом средстава која не захтевају директну инвазију. Реч је о хибридном ратовању које укључује саботаже, кибернетичке нападе, операције утицаја, дезинформације, упаде дронова и шпијунажу. Према подацима украјинске Спољне обавештајне службе, у Европи делује готово 400 руских обавештајаца. Њихове активности, наводи СЗРУ, Москви омогућавају системско испитивање граница допуштеног, уз настојање да остане испод прага који би могао да изазове заједнички одговор НАТО-а.

BloombergAdria.com

Ипак, украјинска служба упозорава да би било погрешно закључити како је Кремљ искључио могућност директног војног сукоба са Европом. Према њеној процени, Москва такав сукоб сматра једним од могућих сценарија војних сукоба до 2045. године. Шест сценарија, наводи СЗРУ, директно је повезано са северном Европом, док се активно разрађују и могућности које укључују Пољску и балтичке државе.

Украјинска обавештајна служба притом истиче да је руском режиму потребан спољни непријатељ како би оправдао властиту политику, мобилизовао друштво и задржао контролу над њим. Један од могућих начина на који би Москва могла да покуша да оствари своје циљеве јесте изазивање контролиране регионалне кризе на источном крилу НАТО-а. Према процени СЗРУ-а, балтичке државе сматрају се једном од најрањивијих тачака европске безбедности. Такав би сценарио могао да укључује стварање ситуације у којој би НАТО морао да доноси одлуке под временским притиском и у условима неизвесности. Циљ, према украјинској служби, не би нужно био да се војно порази Савез, него да се створи утисак да није способан брзо да реагује и заједнички брани своје чланице.

BloombergAdria.com

СЗРУ упозорава и на важност јавног мњења у обликовању руске политике. Према подацима Европског већа за спољне односе (ЕЦФР) које наводи украјинска служба, међу земље према којима Руси имају најизраженије непријатељске ставове убрајају се Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Пољска, Финска и балтичке државе. Истраживање, према истим подацима, показује да 61 посто испитаника сматра како је време за преговоре. Истовремено, 59 посто њих уверено је да би, ако преговори не успеју, требало појачати агресивне поступке. Ти подаци, према тумачењу украјинске службе, упућују на сложен однос руског друштва према могућем завршетку рата и даљем сукобу са Западом.

Закључак СЗРУ-а јесте да је руска претња Европи одавно прерасла оквире могућег директног напада. Москва се, према процени службе, припрема за дуготрајно сучељавање у којем су украјински и европски фронт међусобно повезани. Због тога би Европа Украјину требало да посматра не као споредан елемент властите безбедности, него као неизоставну прву црту обране, полазећи од начела да су безбедност Украјине и безбедност Европе неодвојиве. Јачање европских одбрамбених способности, смањење енергетске зависности, доследан економски притисак на Русију и наставак подршке Украјини, закључује украјинска обавештајна служба, требало би да буду делови јединствене стратегије одвраћања Русије.