Зашто у Русији влада јагма за фиксним телефонима?

Државне компаније све више улажу у ову стару технологију јер су прекиди мобилног интернета почели да отежавају свакодневни рад. 

Посебну пажњу привукла је изјава Михаила Осејевског, директора руског телекомуникационог оператера Ростелеком, који је грађанима поручио да би фиксни телефон требало да имају у кући као што имају противпожарни апарат. 

Државне компаније троше милионе на стару технологију

Бројке показују да није реч само о носталгији. Према подацима руског пословног листа "Ведомости", руске државне компаније потрошиле су од јануара до августа 2026. године 118 милиона рубаља на набавку фиксних телефона, односно око 1,26 милиона евра, што је више него три пута већи износ него у истом периоду претходне године. 

Интересовање није ограничено само на саме телефонске апарате. Руске институције и компаније траже начине да обезбеде поуздану комуникацију и прелазе на домаћа софтверска решења за управљање телефонским позивима. Један од разлога је и повлачење бројних западних добављача са руског тржишта након инвазије на Украјину.

Када мобилни интернет престане да ради

Русија је почела систематски да ограничава мобилни интернет прошле године, а прекиди су се временом проширили на велики број региона. Према подацима независног пројекта за праћење прекида које наводи "Euronews", током јуна 2025. забележено је 655 обустава мобилног интернета, а у јулу чак 2.099. 

Фиксни телефон зато има једну важну предност: не зависи од доступности мобилног интернета за обављање класичних телефонских позива. Ако је повезан на функционалну телефонску мрежу, може да послужи као алтернативни канал комуникације када мобилни интернет не ради. Ипак, није сваки фиксни телефон потпуно независан од струје или интернет инфраструктуре.

Старији аналогни апарати на појединим бакарним линијама могу да раде без кућног напајања, док савремени телефони који користе интернет и рутер могу престати да раде током нестанка струје.

У Москви око два милиона домаћинстава користи фиксне линије градског оператера МГТС, док је на нивоу целе Русије забележено приближно 12,2 фиксна телефона на 100 становника, што показује да ова технологија није потпуно нестала, иако је годинама губила значај због мобилних телефона и интернет комуникације. 

Каква је код нас ситуација?

Према подацима Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Србија је у четвртом кварталу 2025. имала око 2,13 милиона претплатника фиксне телефоније, док је у прва три месеца 2026. тај број износио око 2,11 милиона. Иако се некада готово подразумевало да свако домаћинство има фиксни телефон, данас се грађани све више ослањају на мобилне телефоне и интернет апликације.

Сличан тренд присутан је и широм Европе. Све мање људи обавља класичне телефонске разговоре преко фиксне мреже, а комуникацију пребацују на мобилне телефоне, апликације и интернет позиве. Подаци за више европских земаља показују да се обим разговора преко фиксне телефоније смањивао од 2021. до 2024. године, што потврђује да се не ради само о промени навика у Србији, већ о широј промени начина комуникације.

Међутим, то не значи да је фиксни телефон у Европи потпуно изгубио смисао. У појединим домаћинствима и даље се користи због навике, једноставности или пакета који укључују интернет и телевизију, док је у пословном свету важан за контакт са клијентима и организацију рада. 

Монако, Андора, Француска и Португал издвајају се по великом броју фиксних телефонских прикључака у односу на број становника, што показује да ова технологија у Европи још није отишла у историју.

Генерално гледано, фиксни телефон је и даље незаменљив многим старијим људима који су навикли да разговоре обављају преко кућне телефонске линије и не желе да зависе од мобилних телефона и апликација. Посебно је користан пензионерима који живе сами, јер породица и пријатељи могу лако да их позову на познати број, без бриге о томе да ли је мобилни телефон напуњен или да ли умеју да користе савремене уређаје.

(Курир)