Тајне Београда: Зашто Теразије имају облик елипсе?

У његовим улицама, трговима и старим називима остали су трагови различитих епоха, некадашњих становника и начина живота који су обликовали престоницу.

Само њена најстарија општина, Стари град, само језгро Београда представља простор на којем се одвијао развој Београда све до прве половине 19. века, пре него што је град почео значајније да се шири изван тих граница и крије бројне тајне.

– Неке улице имају релативно кратку историју и не толико занимљиву. Неке друге, које нам данас изгледају старије, су заправо прилично нове. Рецимо, Страхињића бана не постоји дуже од 150 година. Значи, оне су практично настале у оној великој реконструкцији Београда у другој половини 19. века, где су брисани стари турски сокаци и постављене широке улице европског изгледа – објашњава писац Владимир Доловић, аутор књиге „Улице старог Београда“.

Међу најстаријим улицама: Карађорђева и Париска

Међу најстаријима су, објашњава, оне које су настале под утицајем самог географског положаја, јер њихов правац није могао лако да буде промењен.

– Један пример такав је Карађорђева улица, која се просто налази на месту које је, с једне стране, притиснуто реком Савом, а с друге стране, оним врло оштрим одсеком који се спушта са Косанчићевог венца, тако да је она увек морала да буде на том месту, није могла да се помера негде другде – каже Доловић.

Исто важи и за Париску улицу, која је уцртана у једној мапи града из 17. века.

– За Париску можемо да тврдимо да је она на том месту била још и у римско време и касније – истиче писац.

Зашто Теразије имају облик елипсе

Необичан облик појединих београдских улица није случајан. Често је последица некадашњих утврђења, природног терена или начина на који су људи користили одређени простор.

– Обилићев венац код хотела "Majestic" скреће под правим углом зато што се ту некада налазио један од бастиона који су опкољавали београдску варош. Иста онаква, или врло слична утврђења каква се данас налазе на Београдској тврђави, су се некада налазила и око вароши. Једна од главних капија такозвана Виртембершка или Стамбол капија, налазила се на Тргу републике, па су се ту отприлике простирале и те зидине, тако да је Обилићев венац добио тај један свој, за наше услове, доста неуобичајен изглед – каже Доловић.

Теразије, са друге стране, свој елипсоидни облик дугују некадашњем водоводном систему.

Око чесме је било потребно обезбедити шири простор јер су се ту заустављали људи који су улазили у Београд или из њега излазили. Међу њима су били и сељаци и становници вароши, који су на том месту напајали стоку, волове и коње.

Скадарлија и кратко златно доба боемије

Једна од најчувенијих београдских улица, Скадарска, данашњи изглед добила је с краја шездесетих година 20. века, када су градске власти, на иницијативу људи попут архитекте Угљеше Богуновића, одлучиле да сачувају улицу која је почела да губи свој идентитет.

У то време Скадарска улица претворена је у прву пешачку зону у Београду, са намером да се сачувају стара калдрма и сећање на боемски живот по којем је постала позната.

Доловић, међутим, указује на то да је боемско златно доба Скадарлије трајало много краће него што се обично мисли - можда свега двадесетак година.

– Већ у међуратном периоду људи се жале што нема више тог боемског духа, нема више тих старих глумаца, новинара, који се ту окупљају. Шездесетих година је Град Београд то препознао и одлучио да Скадарску улицу претвори у прву пешачку зону у Београду и оживе тај стари боемски дух – каже Доловић, подсећајући да је стара калдрма, нажалост, у једном делу промењена пре неколико година.

(Euronews)