Извор:Фото: Depositphotos/AllaSerebrina/DIDDLE
Ови уређаји у вашем дому могу бити радиоактивни
19.10.2026.
12:16
ИАКО се појам радиоактивности у јавности углавном везује за нуклеарне електране или специјализовану медицинску опрему, мали број људи зна да се радиоактивни изотопи налазе у неколико потпуно уобичајених уређаја које свакодневно користимо.
Од кућних безбедносних система до расвете и инструмената на ручном зглобу, одређени материјали користе енергију контролисаног радиоактивног распада како би обављали функције које стандардна електроника не би могла да пружи без сталног извора струје.
Стручњаци за заштиту животне средине истичу да ови предмети при редовној употреби не представљају опасност по здравље људи, јер су радиоактивни извори унутар њих херметички затворени и изоловани.
BloombergAdria.com
Детектори дима и светлећи знак за излаз
Један од најчешћих примера у домаћинствима јесу јонизујући детектори дима. Ови уређаји у својој мерној комори садрже микроскопску количину изотопа америцијум-241. Овај елемент емитује алфа-честице које јонизују ваздух и стварају слабу електричну струју између две плоче. Чим дим продре у комору, он везује јонизоване честице и прекида струјно коло, што електроника тренутно региструје и активира гласан аларм. Према подацима америчке Агенције за заштиту животне средине (EPA), докле год је кућиште детектора цело, алфа-честице не могу да напусте апарат нити да угрозе укућане.
Сличан принцип примењује се и код табли за означавање излаза у случају опасности ("EXIT") које морају да светле чак и у случају потпуног слома електроенергетске мреже или отказивања батерија. Ови знакови користе трицијум, радиоактивни изотоп водоника. Гас се налази у херметички затвореним стакленим цевчицама пресвученим фосфорним слојем. Бета-честице које трицијум ослобађа ударају у фосфорни премаз стварајући процес радиолуминесценције, захваљујући чему натпис несметано сија деценијама у потпуном мраку.
Ручни сатови и магнетрони у микроталасним пећницама
Технологија заснована на трицијуму присутна је и у часовничарској индустрији. Многи модерни кварцни и војни ручни сатови користе минијатурне стаклене ампуле са трицијумом на казаљкама и бројчанику. За разлику од ретро модела са почетка двадесетог века који су користили опасни радијум, трицијумске капсуле не захтевају излагање сунчевој светлости да би сијале и потпуно су безопасне за ношење, при чему им интензитет светла полако опада током периода полураспада од око 12 година. https://www.youtube.com/watch?v=8DDmMLwzMXY&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D
Радиоактивни елементи могу се наћи и у кухињи. Поједине микроталасне пећнице, нарочито старији или индустријски модели, садрже радиоактивни торијум у грејном влакну магнетрона, компоненте која ствара таласе за загревање хране. Торијум се додаје волфраму како би побољшао емисију електрона са усијане катоде. Према званичним стандардима агенције FDA, храна се у овим уређајима греје електромагнетним нејонизујућим таласима, па самим тим намирнице ни на који начин не могу постати радиоактивне.
Ксенонски аутомобилски фарови и стадионска расвета
Високоефикасне сијалице са пражњењем високог интензитета (HID), које се користе као ксенонски фарови на аутомобилима или рефлектори на спортским стадионима, такође садрже трагове изотопа. Према извештајима Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), ове сијалице могу садржати торијум-232 или криптон-85. https://www.youtube.com/watch?v=5dzXGtc78X0&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D
Криптон-85 се комбинује са аргоном где својим зрачењем олакшава паљење електричног лука неопходног за стартовање снажног светлосног снопа. Количина овог гаса у самој сијалици мери се у микроскопским траговима, а с обзиром на то да је реч о инертном гасу, чак и у случају лома стакла он се моментално распршује у ваздуху без опасности од дуготрајне контаминације простора.