Испод цркве код Панчева нађено дете старо 5000 година(видео)

Скелет младе особе, прекривен црвеним окером, откривен је 2013. године на локалитету Ливаде код Панчева. Гроб припада јамној култури бакарног доба, познатој по сахрањивању покојника под хумкама, а радиокарбонском методом ово археолошко откриће датовано је у период између 2828. и 2491. године пре нове ере.

Случајно откриће гроба јамне културе

Током заштитних археолошких истраживања средњовековне цркве 2013. године археолози су дошли до открића гроба који је садржао окер.

Приликом припреме подлоге у унутрашњости цркве, археолози су уочили правоугаону гробну раку и у њој остатке сахране из бакарног доба.

Још од првих истраживања локалитета 2007. године постојала је претпоставка да се на овом месту налазила праисторијска хумка. Благо узвишење, пречника око 40 метара и висине приближно пола метра, могло је бити остатак хумке подигнуте током енеолита, односно бакарног доба.

Средњовековна црква изграђена је управо на њеном највишем, централном делу. Због тога је првобитни изглед хумке знатно измењен, док су касније сахране, обављане око цркве између 11. и 15. века, вероватно уништиле друге праисторијске гробове.

Гроб из бакарног доба сачувао се јер се након изградње цркве није сахрањивало у њеној унутрашњости. Према положају и очуваности, археолози су претпоставили да би могао представљати централни, а можда и једини гроб првобитне хумке.

Сахрана младе особе са окером

Гробна рака откривена је на дубини од 1,25 метара у односу на данашњу површину тла. Била је правоугаоног облика, са заобљеним угловима, дужине 1,38 и ширине 0,8 метара. У њој је пронађен скелет младе особе, старости приближно 13-15 година, непознатог пола.

Покојник је био положен на леђа, са главом окренутом ка југозападу. Лобања је била наслоњена на леви образ, руке су биле савијене у лактовима и положене на стомак, док су ноге биле савијене у пределу карлице и колена. На дну гроба уочена је тамнија зона земље, различита од околног жућкастог леса. Археолози су претпоставили да је покојник можда био положен на неку врсту простирке. https://www.youtube.com/watch?v=dG38tOIjXSg&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D

Посебно је значајан налаз црвеног окера. Грумен овог природног пигмента пронађен је на око 15 центиметара од леве стране лобање, док су кости скелета биле прекривене окером, најинтензивније у пределу главе. Употреба окера једна је од препознатљивих одлика сахрањивања у јамној култури. Овај пигмент, добијен од земље богате оксидима гвожђа, имао је важну улогу у погребним обичајима праисторијских заједница.

Трагови дрвене конструкције и необичан налаз сребрних карика

Иако дрвени остаци нису сачувани, уочено је више малих кружних јама дуж ивица гробне раке. Њихов положај и распоред указују на то да су у земљу можда биле пободене зашиљене дрвене облице које су носиле конструкцију гроба. У испуни гроба пронађен је и фрагмент животињске кости који припада домаћем говечету. Близу сахране откривена је и издужена јама неправилног овалног облика. У њој нису пронађени људски остаци, али су нађене две истоветне сребрне карике елипсастог облика, уз које су се налазиле и мрвице окера.

Трагови окера забележени су и на другим местима у унутрашњости цркве, у близини гроба. Због тога су археолози претпоставили да су сребрне карике првобитно могле припадати истој сахрани, а да су се највероватније налазиле у пределу лобање. https://www.youtube.com/watch?v=F5f_GUi7ZOs&xstg=CAMSEBUJ_b-oH-PhF0yjBgb_zzE%3D

Могуће је да су биле део украса за косу, познатог у археолошкој литератури као "Лоцкенринг". Слични предмети јављају се у гробовима под хумкама који се повезују са јамном културом. Ипак, пошто су карике пронађене изван гробне раке, њихова веза са скелетом остаје претпоставка, а не потврђена чињеница.

Гроб је подигнут у блоку од стране конзерватора из Музеја Војводине и након тога је пренет у Народни музеј у Панчеву где је и изложен за јавност.

(Sve o Arheologiji)