Тоти расплакао све: О најболнијим темама, поменуо и Миху

Франческо Тоти годинама је био много више од фудбалера. Био је симбол Роме, капитен којем су се дивили милиони навијача и човек који је готово читаву каријеру провео у дресу клуба из свог родног града. Ипак, иза трофеја, голова и овација крила се и друга страна његове приче - она обележена губитком, болом и тешким суочавањем са животом након фудбала.

На промоцији аутобиографије "Олтре", одржаној у Риму, легендарни Италијан отворио је душу пред публиком и присетио се тренутака који су му заувек променили живот. Наслов књиге, који се може превести као "С оне стране", симболично упућује на оно што долази након фудбала, али и на личне границе које човек мора да пређе како би наставио даље.

А његове речи о одласку из Роме изазвале су посебне емоције.

"Тог дана сам, на неки начин, умро"

За Тотија завршетак каријере није био обичан опроштај од спорта. Био је то крај живота на који је навикао од детињства, тренутак када је морао да се одвоји од свега што га је деценијама одређивало.

BloombergAdria.com

- Тог дана сам, на неки начин, умро. Био је то опроштај који нисам желео и који нисам могао да доживим онако како сам замишљао - признао је некадашњи капитен Роме.

Последњи меч одиграо је 28. маја 2017. године, када се пред навијачима на стадиону Олимпико опростио од фудбала. Иако је знао да ће једног дана морати да заврши каријеру, стварност га је погодила много снажније него што је очекивао.

После година испуњених тренинзима, утакмицама и животом у свлачионици, остао је пред непознатим изазовом - како наставити даље када нестане оно што је представљало читав његов свет?

Тоти је признао да се осећао изгубљено и да му је било тешко да пронађе нови смисао. Фудбал му је дао готово све, али му је одлазак са терена показао колико је тешко затворити поглавље које је трајало деценијама.

Бол због оца који више није ту

Посебно емотиван тренутак настао је када се Тоти присетио свог оца Енца, који је преминуо у октобру 2020. године.

За легенду Роме отац је био много више од родитеља. Био је ослонац, човек који га је пратио кроз живот и помагао му да остане чврсто на земљи упркос слави и великим спортским успесима.

Говорећи о њему, Тоти није могао да сакрије колико му недостаје.

- Платио бих сувим златом да га поново имам поред себе, само да му кажем колико га волим - поручио је.

BloombergAdria.com

Иза ових речи крије се бол који ни време ни успех не могу у потпуности да избришу. Тоти је годинама био навикнут да буде ослонац другима, али га је губитак оца подсетио да постоје тренуци у којима ни слава ни новац не могу да надокнаде оно што је заувек изгубљено.

Страх од смрти који не успева да потисне

У својој исповести Тоти је говорио и о страху од смрти, теми о којој се ретко отвара чак и међу најближима.

- Више се не плашим опроштаја од фудбала колико се плашим смрти. Често размишљам о томе и та мисао ми се стално враћа - признао је.

На његове страхове додатно је утицало тешко искуство из 2020. године, када се, недуго након смрти оца, и сам озбиљно разболео од коронавируса. Тада се суочио са озбиљним здравственим проблемима, а болест је дошла у периоду већ обележеном породичном трагедијом.

Тоти је касније говорио о томе колико га је то искуство потресло. Човек који је на фудбалском терену деловао готово непобедиво морао је да се суочи са неизвесношћу коју није могао да контролише.

Управо зато његова аутобиографија "Олтре" није само прича о спортским успесима. То је и прича о животу изван стадиона, о страховима које човек носи у себи и о покушају да пронађе снагу када се суочи са губитком.

Синиша Михајловић заувек у његовом срцу

Тоти се присетио и Синише Михајловића, великог пријатеља и једног од најзначајнијих фудбалских имена које су повезивале Србију и Италију.

Михајловић је преминуо у децембру 2022. године, после дуге борбе са леукемијом. Његова смрт потресла је фудбалски свет, а Тоти је и овом приликом показао колико му је значило њихово пријатељство.

- Понекад имам осећај као да је још увек овде, поред мене - поручио је.

Емоције су га савладале када се дотакао покојног оца.

BloombergAdria.com

- Платио бих сувим златом да га поново имам поред себе, само да му кажем колико га волим - каже "Принц Рима".

Њихов однос није се заснивао само на фудбалу већ и на међусобном поштовању и блискости. За Тотија је Михајловић био човек снажног карактера, неко чије присуство остаје у сећању и након што га више нема.

Управо такве успомене дају посебну тежину његовој исповести. Иза славних спортских каријера остају људи, пријатељства и тренуци који се не могу поновити.

Седам година без позива из Роме

Иако је готово читаву каријеру посветио Роми, Тоти није крио разочарање због односа са руководством клуба након завршетка играчке каријере.

Некадашњи капитен говорио је о томе да годинама није добио позив који би отворио могућност озбиљнијег разговора о повратку у клуб.

- За седам-осам година нису ме позвали. За састанак је потребно двоје. Ако друга страна нема исту жељу, онда нема смисла инсистирати - поручио је.

Његове речи откривају да љубав према Роми и разочарање због односа са људима који воде клуб могу да постоје истовремено.

Тоти је, међутим, оставио отворена врата. Његова приврженост клубу није нестала, а навијачи и даље у њему виде једну од најважнијих фигура у историји Роме.

Породичне ране и нада да ће га деца разумети

У аутобиографији се Тоти осврнуо и на приватни живот, укључујући развод од Илари Блази и изазове који су пратили породичне промене.

Признао је да му тешко пада када се о његовом приватном животу говори у јавности и да се нада да ће с временом неке ствари бити јасније његовој деци.

- Надам се да ће једног дана разумети – поручио је.

За човека који је током каријере био навикнут на притисак пуних стадиона, медијску пажњу и одговорност капитена, породични проблеми представљају другачију врсту искушења.

У тим тренуцима не постоје голови којима се решава проблем нити утакмице које могу да поправе све. Остаје само нада да ће време донети разумевање и да ће породичне везе остати снажне.

Од принца Рима до живота с оне стране фудбала

Франческо Тоти оставио је неизбрисив траг у историји Роме. За први тим клуба одиграо је 786 званичних утакмица, постигао 307 голова и уписао 197 асистенција. Са репрезентацијом Италије освојио је Светско првенство 2006. године.

Његова оданост једном клубу учинила га је симболом фудбала у којем су емоције, припадност и верност имале посебну вредност.

Ипак, аутобиографија "Олтре", односно "С оне стране", говори о ономе што почиње када се заврши играчка каријера. О животу без стадиона, суочавању са губицима, породичним изазовима и покушају да се пронађе нови смисао.

Тоти је показао да чак ни фудбалске легенде нису имуне на страх, тугу и осећај празнине. Иза човека који је деценијама био идол навијача налази се неко ко, баш као и сви други, мора да пронађе начин да настави даље.

Можда је управо то суштина наслова његове књиге: оно што долази с оне стране фудбала, када се рефлектори угасе, а човек остане сам са својим успоменама, губицима и надом да најбоље тек долази.

(Курир)