Иза осмеха крију пакао: 9 навика одају дубоко несрећне људе

Свакодневно видимо људе који неуморно раде, виђају се са пријатељима, праве велике планове и на први поглед делују потпуно задовољно својим животом. Међутим, стручњаци упозоравају да унутрашња неиспуњеност не мора увек да се манифестује кроз тугу или отворено жаљење. Често се дубоко незадовољство крије иза сасвим уобичајених радњи у којима ретко ко примети опасне сигнале.

Када се потиснута депресија или незадовољство нагомилају, особа почиње да усваја специфичне обрасце понашања који на први поглед делују безазлено. Дубоко незадовољна особа ретко показује тугу на лицу, већ своје стање прикрива аутоматизованим навикама које делују сасвим уобичајено.

Бесконачна трка за успехом

Прва опасна навика јесте претварање саморазвоја у бесконачну трку и нову обавезу. Рад на себи је користан све док се не претвори у стално тражење сопствених мана, читање литературе и прављење спискова, па чак и обична шетња постаје само ставка за побољшање себе.

Тражење одобрења

Друга навика јесте тражење одобрења од људи који то уопште не заслужују. Особа подноси непријатно понашање, попушта где не жели и жртвује достојанство ради мрвице пажње, али добијени мир кратко траје јер лична вредност и даље зависи од других.

BloombergAdria.com

Успех је једино важан

Такође, трећа навика показује да постигнути успех постаје једино мерило сопствене вредности. Рад се претвара у доказивање значаја, док радост због оствареног циља траје кратко пре него што се постави нова лествица. Када успех постане једина мера сопствене вредности, остварени циљеви доносе само краткотрајно олакшање пре новог притиска.

Бекство из садашњости

Четврта навика незадовољних људи јесте стално одлутају мислима у прошлост или будућност. Они непрестано премотавају старе грешке и замишљају шта су могли другачије рећи, а затим преглабају о потенцијалним невољама унапред, док им стварни живот пролази непримећено.

BloombergAdria.com

Самоћа

Пета навика јесте претварање самоће у штит од свих проблема. Уместо повременог одмора, осамљивање постаје бег од непријатних разговора, избегавање порука и одбијање сусрета, што временом води у потпуну изолацију.

Потискивање непријатних осећања

Шеста навика јесте непрестано потискивање непријатних осећања попут туге, стида и разочарања. Игнорисање не чини да невоље нестану, па је знатно корисније разумети сопствене емоције у миру.

Удовољавање свима

Седма навика јесте жеља да се свима удовољи, где особа унапред размишља да ли ће се другима свидети њена одећа, речи или одлуке. Непрестано потискивање негативних осећања и удовољавање другима ствара сталан страх од туђе реакције и води у губитак сопственог идентитета.

BloombergAdria.com

Отпор према променама

Осма навика јесте снажан отпор према било каквим променама у животу. Особа се грчевито држи старог поретка и троши огромну енергију покушавајући да врати ствари на старо или утиче на догађаје који не зависе од ње.

Одлагање среће

На крају, девета навика јесте синдром одложеног живота, где се срећа непрестано помера за будућност. Човек верује да прво мора добити нов посао, преселити се или зарадити новац да би коначно био срећан, па садашњост доживљава само као припрему за прави живот. Када се циљ коначно оствари, задовољство убрзо избледи и одмах се тражи нова врхунски услов.

Признавање ових образаца представља први корак ка стварном унутрашњем миру. Навика да се срећа увек одлаже за сутра спречава особу да примети и доживи лепе тренутке који већ постоје у садашњости.

(Блиц жена)