"Не могу себе да замислим као деду": Кеба о доласку унучета

Да је пријатељство на естради могуће потврђује Драган Којић Кеба који се сада сетио ко је био уз њега када је тек почињао и колико му је тада та подршка значила. Он је рекао да су му тада многа позната имена дала ветар у леђа.

Кеба каже да је најважније све радити из срца, а не прорачунато.

- Сигурно бих некога заборавио кад бих ређао, али од Наде Топчагић, Брена, Шабан... Стварно бих неког заборавио. Довољно је рећи да је у то време, а и данас, то за мене ветар у леђа да растеш. Увек саветујем свима да су жеље и остварења као космос — кад завршиш песму ставиш тачку, али никад тачку на остварења јер се музика мења, а ја је делим само на добру и лошу - каже Кеба и открива да ли је тачно то што млади певачи причају да данас нема толико подршке и да је много сујете на естради.

BloombergAdria.com

- О томе никад нисам размишљао, да ли ме неко свесно или несвесно подржава. Све што радим у животу, радим одавде, из срца. Код мене нема места сујети. Сви смо ми у ко зна колико фиока и у тим фиокама има свега, али код мене сујете нема испод табана јер сам увек био свестан да вредим и да то што радим знам. Са својим хитовима, хвала и Богу и народу, трајем и моје песме трају, па је то најбољи одговор. Никоме не судим, битно је да се пева.

Кеба ће ускоро постати деда јер ће његов син Игор добити прво дете.

- Вежбам, вежбам у мислима већ одавно. Недавно смо Снежана и ја причали, па пита како играш, возиш ли бицикл... Ја мислим да бих пао кад бих сео на бицикл, нисам га возио не памтим. У мислима се припремам на многе ствари и уживам. А да постанем деда, то ми још не улази у главу, не могу себе да замислим. Ал’ рекао ми је један пријатељ да ће ми бити јасно кад се то деси. Битно је да је живо и здраво, да све иде како треба и да се живи живот пуним плућима, каже певач и открива:

BloombergAdria.com

- Попустљив сам. Кад се сетим шта су мени све бранили кад сам био мали, ја сад као одрастао и даље тражим неке играчке које сам изгубио — мали авиончић негде у завичају. Нисам уопште строг. Ја живот схватам озбиљно, али га живим неозбиљно. А кад ми то досади, онда га схватим неозбиљно, а живим озбиљно.

Недавно је заплакао пред камерама у „Звездама Гранда” јер га је погодила песма.

- Често возим сам за Софију, па у ауту пустим неке песме и крену сузе. А што се тиче тог дечка, Дулице, он је певао песму о Лозници, „Докица мирно спава”. Постоје две песме о Лозници, та је на првом месту, а друга је „Увек се враћам”. Он је то тако добро донео да сам се расплакао и због песме и због интерпретације. И дан-данас кад се сетим, све успомене се створе пред очима из Лознице где сам све у животу научио. После сам видео на снимку да ми је Сања пришла, Цеца ме мазила и тешила, а ја реко’: „Људи, ово су сузе радоснице”. Он је затворио очи и певао, погодио ме је. На крају крајева, он је мој кандидат и бићу му и тутор и ментор. Научићу га како да влада сценом, мада мој говор тела је непоновљив. Најважније је победити страх, страх је највећи непријатељ у животу. Велики сам перфекциониста, све ми смета око звучења, па после наступа трчим на бини и правим тренинге.

(Блиц)