1. је најтежи: Како постати бољи човек у 4 корака по Владети

Шта је потребно да постанете бољи човек? Владета Јеротић издвојио је четири корака, а први је најтежи јер од вас тражи нешто што многи избегавају.

Владета Јеротић веровао је да човек није унапред одређен оним што јесте и да увек има простора да се мења. За њега права револуција није била она која се догађа у друштву, већ она која почиње у самом човеку. Пут да постанете бољи човек не почиње великим обећањима, већ искреним суочавањем са собом.

Веровао је у Гандијеву мисао: „Буди промена коју желиш да видиш у свету“, али је знао да промена почиње много теже него што звучи. Човек мора прво да погледа себе без улепшавања, да призна оно што код себе не воли и да буде спреман да на томе ради.

Јеротић је сматрао да човек није само оно што јесте, већ и оно што тек може да постане. Није „дат“ једном заувек, већ пред собом има задатак да расте, учи и ради на себи.

Први корак је најтежи: Признати себи какви смо

У једном од својих предавања Јеротић је говорио о особинама које човек често лакше види код других него код себе.

Незреле личности могу бити склоне критиковању других, незадовољству, љубомори, зависти и лакој повредивости. Јеротић је сматрао да сви људи у себи носе одређену дозу љубоморе и зависти. Разлика је у томе колико смо спремни да их признамо себи.

Признати да смо били љубоморни, завидни, сујетни или неправедни није нимало лако. Много је лакше пронаћи оправдање или кривицу пребацити на неког другог.

Ко жели да буде бољи човек, мора прво да буде искрен према себи.

Други корак: Добар човек прихвата и тешке речи

Када човек почне искрено да гледа себе, мора да научи и да чује оно што други примећују.

Јеротић је сматрао да је важно прихватити добронамерну критику, чак и када нам није пријатна. То не значи да треба веровати свакој туђој примедби, већ да не треба одмах одбацити све што чујемо.

Некада нам друга особа каже оно што сами упорно не желимо да признамо. Ако желите да будете бољи човек, вреди застати и запитати се има ли истине у ономе што вам неко говори.

Трећи корак: Мењајте оно што вам смета код себе

Препознати ману је тек почетак. После тога следи свакодневни рад на себи.

Ако знамо да смо нагли, сујетни, љубоморни или склони да повредимо друге, није довољно само да то признамо. Потребно је да следећи пут покушамо другачије.

Промена се види у малим стварима. Када прогутамо реч коју бисмо касније зажалили. Када признамо грешку уместо да тражимо кривца. Када не узвратимо истом мером иако смо повређени.

Ту се види да ли човек стварно жели да буде бољи човек или само жели да остави такав утисак.

Четврти корак: Не одустајте после првог пада

Истрајност је оно што све претходно претвара у стварну промену.

Човек ће поново погрешити, биће нестрпљив, рећи нешто што није требало или направити исти пропуст који је већ обећао себи да неће поновити. То не значи да је сав труд био узалудан.

Важно је устати и покушати поново.

Јеротић је човека посматрао као биће које се стално гради. Нисмо завршена прича и не морамо заувек остати исти.

Бити бољи човек значи не бежати од себе

Јеротићева порука може се свести на четири корака: признајте себи какви сте, саслушајте добронамерну критику, радите на својим манама и не одустајте када погрешите.

(Крстарица)