Ствара се најмоћнији савез на свету? Европа највећи губитник

У верзији историје за столом би се нашли Путин, амерички председник Доналд Трамп и кинески лидер Си Ђинпинг, а међу темама би могла бити и будућност Украјине. Георг Фарион, коментатор немачког недељника Шпигел, у тексту објављеном 22. октобра упозорава да би Европа у таквом сценарију могла остати без стварног утицаја на одлуке које директно одређују њену безбедност.

Према наводном предлогу Кремља, тројица лидера могла би се састати средином новембра, 18. и 19, у кинеском Шенџену, на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC). Трамп је показао интерес за ту могућност и споменуо да би се на састанку могло разговарати о нуклеарном разоружању. Ипак, како истиче Фарион, остаје отворено питање да ли би Кина учествовала само као посредник између Вашингтона и Москве или би на састанак дошла с сопственим захтевима.

- У том политичком нацрту нема места за Украјину и Европљане - упозорава аутор Шпигела.

У свету којим би управљале три велике силе, додаје, Немачка и остатак Европе постали би тек предмет договора њиховог својеврсног тријумвирата. Фарион притом подсећа на конференцију на Јалти, одржану у фебруару 1945. на Криму, када су челници Сједињених Држава, Велике Британије и Совјетског Савеза договарали темеље послератног поретка. За источну Европу Јалта је значила више од четири деценије неслободе под совјетском доминацијом.

Иако је нови састанак у Шенџену засад само предлог, Фарион сматра да се већ сада види како Трампова политика отвара простор за уступке Русији на рачун Украјине и Европе.

- Све је очигледније да је Трамп спреман да жртвује Украјину и Европу - пише аутор Шпигела. Као примере наводи потезе америчког председника након телефонског разговора с Путином пре отприлике две недеље. Трамп је тада објавио договор о дизел-гориву с Русијом и спречио ступање на снагу санкција против Москве које су биле договорене. Истовремено, затражио је и смену украјинског председника Володимира Зеленског.

Аутор наводи и да су Украјини почеле да стижу оскудније обавештајне информације из САД, да је ограничен рад сателитског интернета Илона Маска, као и да су застале испоруке већ плаћених пресретачких пројектила Патриот, кључних за украјинску противваздушну одбрану.

У исто време Русија наставља нападе на цивилну инфраструктуру. У Кијеву и другим деловима Украјине прекида се снабдевање електричном енергијом и водом, а земљи предстоји пета зима од почетка рата. Фарион преноси и упозорење Зеленског да би Украјина тешко могла да се одржи ако би се Москва и Вашингтон заиста удружили против ње.

- Украјина се, наравно, не би могла одржати - рекао је украјински председник.

Последнице евентуалне украјинске капитулације, према мишљењу аутора, не би се зауставиле на украјинским границама. Фарион упозорава да би руски утицај могао допрети све до источне границе Пољске, док би милиони Украјинаца могли кренути према западу у потрази за безбедношћу. Такав развој догађаја, према ауторовој процени, омогућио би Путину да се снажније усредсреди на изазивање НАТО-а и покушаје разбијања јединства Савеза. Европске државе морале би додатно да повећавају издвајања за одбрану, а у својим би војним плановима морале да узму у обзир и могућност да Русија против њих употреби ресурсе Украјине.

Због тога Фарион сматра да Европа мора да покаже како није способна само да подноси последице потеза великих сила него и да им наметне цену.

- Европа мора својим потенцијалним противницима у тројном савезу да да до знања да не може само да трпи бол него је може и наносити - поручује аутор, који заговара одлучнију европску политику. Као главно средство притиска Фарион издваја економску снагу Европске уније.

И Кина и Сједињене Државе имају снажан интерес за приступ европском тржишту, што Бриселу даје могућност да економске односе искористи у заштити сопствених политичких и безбедносних интереса. Аутор подсећа да је ЕУ почетком октобра, према његовој оцени, успела да издејствује бољу заштиту европске аутомобилске индустрије у односима с Пекингом. Наводи и да су европске државе у јануару Трампа одвратиле од његових амбиција у вези с анексијом Гренланда тако што су показале спремност на примену такозване „трговинске базуке” – европског инструмента за сузбијање економске присиле.

Немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон недавно су предложили даљи развој и јачање тих инструмената. Фарион у томе види важну поуку за Европу - у свету који пролази кроз велике промене губи онај ко не штити сопствене интересе довољно одлучно. Зато позива европске лидере да пре евентуалних нових договора Трампа и Путина, а посебно пре могућег тројног састанка у Шенџену, јасно поруче како ће на споразуме који економски штете ЕУ одговорити најширим могућим противмерама које допуштају европска правила.

Такав приступ, међутим, отвара и правна питања. Трговински инструменти ЕУ намењени су решавању трговинских спорова, а не кажњавању геополитичких одлука с којима се Брисел не слаже. Фарион ипак сматра да озбиљност ситуације оправдава разматрање нових начина њихове примене. Као једну од могућности спомиње санкционисање кинеских компанија које снабдевају Русију, а које досад нису биле обухваћене санкцијама. Признаје да би и Европа због тога осетила економске последице, али упозорава да би цена нечињења могла бити још већа. Фарионова је порука да Европа не би смела да допусти да се о њеној безбедности одлучује без њеног учешћа. Ако Путин, Трамп и Си покушају да постигну договор о новом међународном поретку, сматра аутор, Европска унија мора да покаже да располаже економским средствима којима може да брани сопствене интересе.

- Европа мора да заустави ове људе - закључује аутор Шпигела.