Умро творац великих хитова: Бајин кум и муж познате певачице

У Београду је, после краће болести, преминуо Зоран Тутуновић Тутун, музички продуцент, композитор и аранжер, човек чије је име можда широј публици било мање познато од имена звезда за које је стварао, али чији се рад деценијама слушао, певао и памтио широм некадашње Југославије и региона.

Одлазе људи, али музика коју су оставили за собом наставља да живи. А иза Тутуна остаје читав један свет песама, гласова, емоција и успомена. Остаје дело човека који је умео да препозна оно нешто посебно у песми, да јој пронађе прави звук, удахне живот и помогне да стигне до срца публике.

Тутун је припадао оној генерацији музичких стваралаца чији је рад био неизоставан део велике естрадне машинерије, али и много више од тога. Био је један од људи из сенке који су обликовали звук домаће народне музике, сарађујући са бројним највећим именима наше сцене. Његов професионални пут обележиле су хиљаде аранжмана и сарадње са певачима различитих генерација, а о његовом искуству и месту у музичком свету говори и податак да су му колеге приписивале више од 300 хитова.

Написао велике хитове

Радио је са именима која су обележила деценије домаће естраде, од Милета Китића и Недељка Бајића Баје до многих других великих и популарних извођача. Његов стваралачки траг препознаје се у сарадњама са бројним певачима народне музике, а његово име везује се и за пројекте који су настајали у сарадњи са најпознатијим ауторима и продуцентима наше сцене.

Посебно место у његовом животу и раду заузимало је кумство и пријатељство са Недељком Бајићем Бајом. Њихова сарадња била је много више од повременог сусрета у студију. Тутун је аранжирао читаве албуме и велике делове Бајиног опуса, међу којима је и албум „Чежња, страст и мржња“, на којем је потписао аранжмане свих 16 песама. Таква сарадња говори о поверењу, креативном разумевању и заједничком језику који се не гради преко ноћи. Када се споје таленат, искуство и пријатељство, настају песме које проналазе пут до публике и остају у њеном сећању.

Његов рад није познавао уске границе. У свету музике, у којем се често памте само они који стоје под светлима рефлектора, Тутун је припадао онима без којих та светла не би сијала истим сјајем. Његов посао није био само да прати мелодију или попуни простор између стихова. Његов задатак био је да осети певача, препозна карактер песме и пронађе аранжман који ће свему дати прави облик. То је умеће које се не учи само из нота, већ се стиче годинама рада, слушањем, искуством и истинским осећајем за музику.

О његовом професионалном путу сведочи и сарадња са новијим генерацијама извођача. За песму „100 свирача“, коју изводи Немања Николић, Тутун је потписао музику и аранжман, док је текст написала његова супруга Елеонора Баруџија. И у том примеру препознаје се оно што је обележило његов живот — музика као професија, али и као простор заједништва, стварања и љубави.

Животна сапутница била му је велика подршка

А управо љубав према музици била је и део његове породичне приче.

Тутун је био супруг Елеоноре Баруџије, певачице која је обележила једну посебну епоху југословенске забавне музике. Елеонора, некадашња мис спорта и чланица популарног дуа сестара Баруџија, остала је упамћена и по наступу на Евровизији 1983. године, када је са сестром Изолдом била међу пратећим вокалима Данијела Поповића у песми „Џули“. Био је то историјски успех југословенске евровизијске сцене — четврто место, које је у то време представљало најбољи пласман Југославије на овом такмичењу.

У њиховој заједничкој причи сусреле су се две уметничке биографије: њен глас и сценско искуство, његов стваралачки таленат и осећај за звук. Заједно су градили породицу, добили двоје деце и делили свет у којем музика није била само посао, већ и део свакодневице.

(Курир)