Који је здравији-црвени или црни лук?Ево кад се који користи

Разлика између црвеног и обичног лука није само у боји. Укус, текстура и понашање током припреме могу знатно да промене завршни резултат, па није свеједно који ћете ставити у салату, а који у гулаш.

Обе врсте могу да се користе сирове и термички обрађене, али свака има намену у којој показује своје најбоље особине.

Црвени лук је најбољи када остаје сиров

Црвени лук има хрскаву текстуру, упечатљиву боју и свеж, интензиван укус. Због тога је одличан за салате, сендвиче, бургере, тортиље, салсу и друга јела у којима се додаје без кувања.

Од њега се припрема и укисељени лук, који за кратко време добија јарку ружичасту боју. Довољно је да танке кришке прелијете мешавином сирћета, воде, соли и мало шећера.

Ако вам је сиров црвени лук превише љут, исеците га и оставите пет до десет минута у хладној води. Потом га добро оцедите. Тако ће део оштрине нестати, док ће хрскавост остати сачувана.

Може да се динста и пече, али током термичке обраде губи део препознатљиве боје. Такође може да обоји светле сосове, пиринач или друге намирнице, што није увек пожељно.

Обичан лук је поуздан избор за кување

Жути, односно обичан црни лук, сматра се најуниверзалнијом врстом у кухињи. Док је сиров прилично снажног укуса, загревањем постаје мекши, блажи и слађи.

Најбољи је за супе, чорбе, гулаше, варива, сосове, пуњена јела и динстање меса. Посебно добро подноси дугу термичку обраду, током које његови природни шећери долазе до изражаја.

Обичан лук је бољи избор и за карамелизовање. Припремајте га полако на умереној температури, уз повремено мешање, како би постао златносмеђ и развио богат, сладак укус, пише Симплy реципес.

За разлику од црвеног, неће значајно променити боју светлијих јела, па је практичнији за свакодневно кување.

Који је здравији?

Црвени лук боју дугује антоцијанинима, биљним пигментима са антиоксидативним својствима. Обичан лук такође садржи корисна биљна једињења, међу којима је кверцетин.

Црвени лук садржи више флавоноида него црни лук. Обе врсте лука садрже флавоноид кверцетин, али само црвени лук садржи антоцијан, који и јесте узрок црвене и љубичасте боје, а који повећава садржај флавоноида у црвеном луку.

Обе врсте обезбеђују нешто влакана, витамина и других хранљивих материја. Нутритивне разлике нису толико велике да би једну врсту требало прогласити неупоредиво здравијом.

Најједноставније правило гласи: за хрскавост, боју и свежа јела бирајте црвени лук, а за динстање, супе, сосове и дуже кување обичан. Ако једну врсту немате, слободно их замените, уз рачунање на малу промену у укусу и изгледу јела.