Тло им нестаје под ногама: Зид за спас 50 мил. људи (видео)

Индонезија планира изградњу огромног морског зида, дугог чак 575 километара, како би заштитила северну обалу острва Јаве од поплава, пораста нивоа мора и све израженијег слегања тла.

Реч је о једном од најамбициознијих инфраструктурних пројеката у историји земље, чија је вредност раније процењена на приближно 80 милијарди долара. Његова реализација могла би да потраје чак две деценије.

BloombergAdria.com

Како преносе Независне новине, позивајући се на раније извештаје Ројтерса и индонежанске агенције Антара, власти разрађују план изградње система обалне заштите који би требало да сачува градове, луке, индустријска постројења и пољопривредно земљиште.

Острво тоне, а опасност не долази само од мора

Највећи проблем за становнике Јаве није искључиво пораст нивоа океана, већ чињеница да се земљиште на појединим подручјима убрзано спушта.

Истраживање објављено у априлу 2026. године у научном часопису "Сциенце Адванцес" показало је да слегање тла дуж готово целе северне обале Јаве представља већи проблем од самог пораста нивоа мора.

Сателитска мерења указују да се поједина подручја спуштају брзином до 1,5 метара за десет година. Посебно су угрожени велики градови попут Џакарте, Семаранга, Чиребона и Сурабаје, где милиони људи живе и раде у непосредној близини обале.

Један од главних узрока овог процеса јесте прекомерно црпљење подземних вода, које се користе за потребе становништва, индустрије и пољопривреде.

Према проценама научника, до 2050. године слегање тла могло би да буде одговорно за чак 85 одсто релативног пораста нивоа мора на појединим деловима обале.

Зид који треба да заштити 50 милиона људи

Индонежански председник Прабово Субијанто раније је изјавио да би планирани систем обалне заштите требало да допринесе безбедности приближно 50 милиона становника.

Предвиђено је да зид буде подељен на 15 деоница, које би се градиле постепено. Његова сврха није само заштита насеља од поплава, већ и очување привредних активности на северној обали Јаве.

На овом простору налазе се индустријске зоне, фабрике, аеродроми, поморске луке, рибарска насеља и велике пољопривредне површине.

Према проценама индонежанских власти, подручја која би требало да буду обухваћена пројектом повезана су са економском активношћу вредном приближно 368 милијарди долара бруто домаћег производа.

Због тога би последице озбиљнијих поплава могле да се одразе не само на животе становништва, већ и на производњу, трговину и снабдевање храном.

Пројекат вредан 80 милијарди долара

Према проценама које је Ројтерс објавио у јуну 2025. године, изградња огромног система заштите могла би да кошта око 80 милијарди долара. Реализација би могла да траје до 20 година, али коначни рокови, начин финансирања и прецизна траса још нису утврђени.

Индонежанске власти планирају да пројекат развијају у фазама, уз разматрање техничких, еколошких и економских последица. Посебна пажња мораће да буде посвећена рибарству, пољопривреди и локалним заједницама чији живот директно зависи од мора.

Стручњаци упозоравају и да сама изградња зида неће бити довољна уколико се истовремено не ограничи прекомерно коришћење подземних вода. У супротном, земљиште би могло да настави да тоне чак и иза новоизграђених заштитних баријера.

Борба за будућност читавог региона

Индонежанска влада овај пројекат сматра једним од стратешких приоритета у прилагођавању климатским променама.

Министар за координацију инфраструктуре и регионалног развоја Агус Харимурти Јудхојоно раније је поручио да изградња обалне заштите није само грађевински подухват, већ улагање у будућност привреде и становништва.

У земљи у којој милиони људи живе у густо насељеним приобалним подручјима, питање заштите од поплава постаје и питање економског опстанка. Уколико план буде реализован, систем дуг 575 километара могао би да постане један од највећих инфраструктурних подухвата те врсте на свету.

За сада, међутим, Индонезија је пред великим изазовом: како обезбедити десетине милијарди долара и изградити заштиту довољно брзо да предухитри промене које се већ догађају.

(Telegraf.rs)