Човек замрзнут 1967. а капсула отворена '91 - шок призор

Бедфорд је имао 73 године када је преминуо од рака. Свестан да му медицина тог времена не може помоћи, одлучио је да своје тело препусти тада потпуно експерименталној методи познатој као крионика.

Идеја је била једноставна, али изузетно амбициозна. Ако се тело непосредно након смрти сачува на веома ниској температури, можда ће научници у будућности пронаћи начин да поправе оштећена ткива, излече болест и поново успоставе животне функције.

Бедфорд је тако 12. јануара 1967. постао први човек чије је тело криогено сачувано након смрти.

Након што је проглашена смрт, тим лекара и присталица крионике започео је поступак хлађења. Коришћени су лед и посебна хемијска средства која је требало да смање оштећења ткива приликом замрзавања.

Тело је најпре хлађено помоћу сувог леда, а потом смештено у специјални резервоар са течним азотом, у којем температура може да достигне минус 196 степени Целзијуса.

Шта су открили када су отворили капсулу?

Бедфордово тело је током наредних деценија неколико пута премештано због трошкова чувања, техничких разлога и правних спорова. Његов син и супруга настојали су да испуне његову последњу жељу, упркос противљењу појединих чланова породице који су тражили традиционалну сахрану.

Најзанимљивији тренутак догодио се 25. маја 1991. године, када су стручњаци организације Алцор отворили стари криогени резервоар како би тело пребацили у савременији систем за чување.

Био је то први детаљнији преглед његовог стања након 24 године.

Према извештају који је саставио стручњак за крионику Мајк Дарвин, Бедфордово тело било је изненађујуће добро очувано на спољашњем нивоу. Његов изглед чак је остављао утисак да је млађи него што је био у тренутку смрти.

Међутим, преглед је открио и одређена оштећења. Кожа на врату и горњем делу грудног коша била је промењене боје, рожњаче су побелеле услед замрзавања, а на појединим деловима тела примећене су површинске пукотине.

Једно од најважнијих открића било је то што су делови обичног леда, коришћеног приликом првобитног замрзавања, и даље задржали своју структуру.

То је представљало снажан показатељ да се тело током претходних деценија није одмрзло.

Ипак, стручњаци нису могли да утврде у каквом се стању налазе унутрашњи органи и мозак, јер је преглед обављен док је тело било потопљено у течни азот, како се не би загрејало.

Где се данас налази тело Џејмса Бедфорда?

Бедфордово тело и данас се, према доступним подацима, налази у установи Alcor Life Extension Foundation у Скотсдејлу, у америчкој савезној држави Аризони.

Готово 60 година након његове смрти, експеримент који је започео и даље траје.

Технологија криогеног очувања у међувремену је напредовала. Савремене методе користе поступак познат као витрификација, којим се настоји спречити стварање кристала леда који могу озбиљно да оштете ћелије и ткива.

Међутим, постоји једна кључна чињеница коју заговорници ове технологије не могу да заобиђу.

До данас ниједан човек који је након смрти криогено сачуван није успешно враћен у живот. Наука још нема технологију која би омогућила оживљавање особе након оваквог поступка.

Због тога Бедфордов случај остаје један од најнеобичнијих експеримената у историји медицине. Његово тело јесте сачувано од уобичајеног распадања, али то не значи да је могуће поново га оживети.

За сада је човек који је 1967. године одлучио да своју будућност препусти генерацијама које још нису биле рођене и даље само део експеримента чији је коначни исход непознат.