Како губитак ближњег мења човека: Психолог упозорава

У периоду адолесценције и раног одрастања, када се личност још развија, такав догађај може снажно утицати на емоционалну стабилност, осећај сигурности и свакодневно функционисање. Туга, шок, бес, осећај празнине или кривице нормалне су реакције на губитак, али ако трају дуго и постану веома интензивне, могу се одразити на ментално и физичко здравље младих.

Стручњаци истичу да млади често не умеју или не желе отворено да говоре о својим осећањима. Неки се повлаче у себе, избегавају друштво и активности које су раније волели, док други могу показивати раздражљивост, проблеме са концентрацијом или пад успеха у школи.

Продужена и необрађена туга може повећати ризик од анксиозности, депресивних симптома, поремећаја сна и осећаја безнадежности. Код појединих младих јавља се и појачана потреба за изолацијом или тешкоће у односима са породицом и вршњацима.

"Кључно је ако постоје драстичне промене у понашању"

- Потребно је да прође одређени период, од неколико месеци. Адолесцент треба да разуме и прихвати оно што се десило. Али је кључно ако постоје драстичне промене у понашању. Ако је био пун енергије а сада не, или на пример да сада има лош сан. На све то треба обратити пажњу. Отворен разговор о губитку и емоцијама може помоћи младима да разумеју оно што осећају и да се не суочавају са тугом сами.

- Када се примети да туга траје веома дуго, да млада особа губи интересовање за живот, има озбиљне проблеме са функционисањем или показује знаке емоционалне кризе, важно је потражити стручну помоћ. Правовремена подршка може значајно допринети очувању менталног здравља и здравом процесу суочавања са губитком - рекао је за РИНУ мастер психолог Гаврило Јовановић.

Поред психолошких последица, губитак блиске особе може утицати и на физичко здравље. Важно је нагласити да свака млада особа тугу доживљава на другачији начин и да не постоји "правилан“ образац жаловања. Управо због тога подршка породице, пријатеља, школе и стручних лица има кључну улогу у процесу опоравка.

Постоји велики низ и физичких симптома

- Постоји велики низ физичких симптома који указују да ментално здравље младих пролази кроз изазове. Јако је важно да их препознамо. Симптоми скривеног стреса могу бити приметни у виду учестале главобоље, бола у стомаку, може се појавити поремећај сна и апетита, пад енергије и пад воље.

Неопходно је обратити пажњу уколико код младих дође до престанка активности у којима су раније уживали, повлачење из друштва. Такође, анксиозност је данас поприлично учестала, али је широк њен спектар и многа стања не захтевају лечење. Претерана брига, страх о будућности и другим стварима су симптоми на које треба обратити пажњу - каже Јовановић.

Иако је туговање природан процес, не постоји јединствен начин нити одређено време у којем оно пролази. Свака млада особа губитак доживљава на свој начин, због чега је важно избегавати осуђивање или очекивање да ће се брзо "вратити у нормалу“.

Стварање окружења у којем се емоције прихватају, а разговор подстиче, доприноси очувању менталног здравља и смањује ризик од дугорочних психолошких последица. Управо зато стручњаци истичу да је брига о менталном здрављу након губитка подједнако важна као и пружање подршке у првим данима након тешког животног догађаја.

(RINA)