Извор:Фото: Mikadun/Alamy/Profimedia

Словенија остаје без симобла:"Људи би мислили да је вечан.."

Извор: Нпортал

28.10.2026.

14:34

ЛЕДНИК на Триглаву, највишем врху Словеније, изгубио је и задњи комадић леда те тако постао последња у низу жртава све топлијих лета у Европи.

Некад огроман ледник/глечер изгубио је чак 93 одсто свог леда између 1993. и 2003. и спао на нешто мање од једног хектара леда који прекрива све топлије стене, пише Гардијан.

Иако су се истраживачи тада прибојавали да ће се ледник убрзо посве отопити, он се некако успео одржати још 20 година. Но последњих пет нарочито топлих година, међу којима су биле и три најтоплије икад забележене, биле су му кобне. Крајем прошлог лета, лед се могао наћи тек још у неколико изолованих џепова и свеукупно прекривао површину од неколико квадратних метара.

Матија Зорн, директор Географског института Антон Мелик, истакао је да Триглав „има централно место у словеначком националном идентитету”, као и да „нестанак ледњака значи и губитак важног извора података и показатеља климатских промена”.

- Сваке сам године знао да ће леда бити све мање. Али сваке ме године шокирало колико га је заправо мање било горе - рекао је Зорн.

BloombergAdria.com

 

Ледена идила скоро је посве нестала с Алпа, а некадашњи бели ледници претворили су се у камене пустиње за које научници кажу да их подсећају на површину Месеца. Швајцарски глациолози прошлог су месеца утврдили да је у последњих пет година нестала готово петина швајцарског леда, а само 2026. његов се волумен смањио за 5,5 одсто.

У Словенији, која обухвата југоисточни руб Алпа, Триглавски ледник највећи је део своје површине изгубио током прошлог века. Историјске фотографије и документи показују да се средином 19. века простирао на око 40 хектара. До 1946. године, када су научници први пут службено измерили његову површину, она се смањила на само 14 хектара.

Зорн, који је прва мерења ледника обавио 2001. године, рекао је да га је брзина промена изненађивала чак и током деценија у којима је ледник опстајао дуже него што се очекивало. Место на којем је на ципеле морао стављати дерезе како би избегао клизање, сваке се године померало према врху како се ледник повлачио.

- Топљење је невероватно. Године 2002. извадили смо језгро леда за геохемијску анализу. Била је дубока око пет метара. Већ следеће године стајао сам на истом месту, али не на леду, него на стени - испричао је.

Иначе, Триглав је с 2.864 метра највиши врх Словеније. Врло је важан део националног идентитета и сваки ће се Словенац бар једном у животу на њега попети.

Други словеначки ледник, на планини Скути, такође се смањио, али његов је преостали део боље заштићен од сунца па би могао опстати још неколико година. Западна Европа ове је године забележила најтоплије лето у историји мерења. Процењује се да су врућине узроковале најмање 50.000 смрти, уз велике додатне штете, од пропалих жетви до присилног гашења електрана. Научници још процењују размере штете за екосистеме.

Миха Павшек, глациолог и планински водич, упозорио је да се „природа мења пред нашим очима”, али да људи још не схватају озбиљност ситуације.

- С топљењем ледника одлази и део мене - рекао је Павшек, који поседује фотографију својих родитеља снимљену на том месту 1957. године.

- Постоје ствари за које су људи мислили да су вечне. Очигледно, ледници нису.