Гастарбајтер позвао Немца на ручак и открио тужну истину

 Многи су тамо основали породице, купили некретнине и изградили каријере, али живот у иностранству доноси и проблеме о којима се ретко говори. Један од њих свакако је усамљеност, посебно међу старијим људима чија су деца одрасла, одселила се и започела сопствени живот.

Управо о томе говори дирљива прича објављена на Фејсбук страници „Немачка без стреса“, која је покренула расправу о породичним односима, отуђености и све већој усамљености старијих особа. Један Хрват описао је разговор са својим немачким колегом (61) који се ускоро спрема за пензију, али се уместо радости због завршетка радног века суочава са тугом и самоћом.

– Јуче сам на послу разговарао са колегом Немцем. Има 61 годину и за неколико месеци одлази у пензију. Питао ме планирам ли се једног дана вратити у Хрватску. Рекао сам му да не знам. Овде имам посао, деца иду у школу, а доле нас све мање тога чека – започео је своју објаву Хрват који живи и ради у Немачкој.

Одговор немачког колеге потпуно га је изненадио.

– Насмејао се и рекао: „Знаш шта је најтужније? Ја сам цео живот живео овде, а осећам се исто као ти.“ Нисам га одмах разумео. Каже ми да има двоје деце. Син живи у Хамбургу, ћерка у Берлину. Обоје имају добре послове, своје станове и породице. „Прошле године видео сам их укупно четири пута. За Божић су ми послали пакет. Унутра су били флаша вина, чоколада и честитка“ – написао је аутор објаве.

– Питао сам га шта ће радити када оде у пензију. „Купио сам мали кампер. Планирао сам да са женом путујем Европом. Штедели смо двадесет година.“ Онда је заћутао. „Жена ми је умрла прошлог пролећа. Кампер још стоји у гаражи. Нисам га ниједном упалио“ – описао је.

Потресен причом свог колеге, Иван је одлучио да учини нешто једноставно, али очигледно веома значајно. Позвао га је да недељу проведе са његовом породицом.

– Нисам знао шта да кажем. Када смо завршили смену, позвао сам га да у недељу дође код нас на ручак. Погледао ме је и питао: „А зар то неће сметати твојој породици?“ Рекао сам му да код нас увек има места за још један тањир – написао је.

„Треба ли нешто да донесем?“

Колико је тај позив значио његовом колеги, схватио је већ следећег јутра.

– Јутрос ми је послао поруку: „Иване, треба ли нешто да донесем? Одавно ме нико није позвао на недељни ручак“ – открио је.

Цео догађај подстакао га је да размисли о томе колико људи, упркос материјалној сигурности, заправо живи усамљено.

– И сада размишљам колико људи око нас има све што новац може да купи, а немају с ким да попију обичну кафу. Можда највеће сиромаштво у Немачкој није недостатак новца, него недостатак некога ко те чека – закључио је аутор објаве.

Објава је изазвала бројне реакције, а међу коментаторима се повела расправа о разликама између немачког и балканског начина живота, односима родитеља и деце и све већој отуђености у савременом друштву.

– Са 18 година траже себи стан и брину сами о себи. Немају превелику топлину у себи, док ми, ако треба, и до тридесете држимо децу под својим кровом, што опет у неку руку није добро – написала је једна корисница.

Ипак, један Балканац се није у потпуности сложио са њеним мишљењем, истичући да није оправдано све немачке породице приказивати на исти начин.

– Није то баш истина. Има доста оних који су породично јако повезани. Породична дружења и недељни ручкови су обавезни. Наравно, постоји и друга страна која је, нажалост, све присутнија, али и код нас се све мења нагоре – одговорио јој је.

Слично размишља и једна корисница из Србије, која сматра да усамљеност старијих особа није проблем карактеристичан само за Немачку.

– Нема то везе с Немачком, него с данашњим временом. Окрените се око себе, погледајте колико људи у вашој улици живи само. Исто је тако и на Балкану. Ја долазим из малог села. У моје време било је живота на улици, а данас могу проћи селом пет пута и нећу срести никога, осим понеког аутомобила – закључила је.

(Курир)