Личи на измет, а надживи човека: Невероватно откриће

Ипак, ова врста се тешко опоравља након прекомерног излова, а њена индустријска експлоатација озбиљно угрожава регенерацију популације, преноси лист "Daily Galaxy", позивајући се на научни часопис "iScience".

Морско створење са црном, неравном кожом, налик на измет, може да живи дуже од једног века.

Истраживачи су дошли до овог закључка након што су пуних 24 године пратили популацију црног трепанга, врсте морског краставца из породице "Holothuriidae", на Великом коралном гребену у близини Аустралије.

Тајна скривена у ДНК анализама

Године 2000. биолози су узели узорке ткива од 76 одраслих трепанга, које су потом вратили на морско дно, сачувавши њихов ДНК за накнадне анализе.

У септембру 2024. године, исти тим истраживача вратио се на место истраживања у близини острва Лизард и пронашао 53 примерка.

Међу њима, чак 31 примерак имао је генетски профил који је у потпуности одговарао онима анализираним на самом почетку, што је потврдило да су те јединке живеле најмање 24 године.

Процене стручњака указују на то да животни век ових животиња може премашити 100 година, док би поједини примерци могли достићи чак 123 године старости.

Према речима Свена Утикеа из Аустралијског института за морске науке ("Australian Institute of Marine Science"), анализа ДНК била је од пресудног значаја, јер традиционалне методе обележавања морских организама нису давале ефикасне резултате код ове врсте животиња.

Прекомерни излов и драматично смањење популације

Ипак, истраживачи су открили и један огроман проблем: способност регенерације врсте након излова показала се знатно мањом него што се раније претпостављало.

Током читавог периода трајања студије, на острву Лизард нити у сличним околним областима није идентификован ниједан млади примерак.

Пад популације, забележен и у другим регионима, приписује се прекомерном излову, будући да се црни трепанг сматра изузетним кулинарским деликатесом познатим под именом "bêche-de-mer" и изузетно је тражен у Аустралији и југоисточној Азији.

Поред тога, истраживачи су уочили и значајно смањење димензија посматраних трепанга. Током 2000. године њихова дужина се кретала између 26 и 42 центиметра, што је близу њихове максималне величине, док је до 2024. просечна дужина опала за 14 одсто, а телесна тежина за чак 21 одсто.

Ова промена могла би се приписати условима животне средине, иако тачан узрок још увек није са сигурношћу утврђен.

Врсти прети нестанак са лица Земље

Због дубоке старости и изузетно ниске стопе репродукције, ова врста се суочава са великим ризиком од изумирања.

Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN) уврстила је црног трепанга у категорију угрожених врста, док га је Конвенција CITES ставила на свој Додатак II, који строго регулише међународну трговину дивљим врстама.

– Ови резултати показују да се популације црног трепанга опорављају знатно спорије него што смо првобитно очекивали – објаснио је Утике.

Такође, истраживач је упозорио да индустријски излов ових дуговечних становника гребена није одржив у садашњим условима експлоатације и еколошког стреса.

Као суштински елементи морских екосистема, трепанги играју кључну улогу у рециклирању хранљивих материја из морских седимената.

Смањење њихове бројности могло би додатно да погорша већ постојеће проблеме коралних гребена, који су тешко погођени климатским променама и другим притисцима изазваним људским фактором.

(Libertatea.ro)