Пут у ЕУ води преко Загреба? Осам услова за Црну Гору

Европска комисија објавиће нове извештаје о њиховом напретку, а на конференцији о проширењу ЕУ учествоваће и хрватски премијер Андреј Пленковић. Комисија ће представити и годишњи извештај о азилу и миграцијама.

Конференција ће бити одржана прекосутра у Бриселу, а међу говорницима ће, поред Пленковића, бити и председник Европског савета Антонио Кошта, као и лидери неколико земаља кандидата за чланство у ЕУ.

Европска комисија сваке јесени објављује пакет проширења, који садржи оцене и препоруке о напретку држава које желе да постану чланице Уније.

Извештаји обухватају пет земаља Западног Балкана, Украјину, Молдавију, Грузију и Турску.

За четири земље које су највише напредовале у процесу приступања, Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, Европска комисија ће објавити и планове са оквирним роковима за наредне кораке ка чланству.

Црна Гора жели да заврши преговоре до краја године

Најдаље је одмакла Црна Гора, која је отворила сва преговарачка поглавља, а 21 је привремено затворила. Преостало јој је још 12 поглавља, која Подгорица жели да затвори до краја године.

Тај циљ подржава и Европска комисија, преноси "Index".

Комисија би ове недеље требало да пошаље Савету ЕУ предлоге за затварање свих 12 преосталих поглавља. Међутим, да би се то догодило, сагласност морају да дају све државе чланице.

Хрватска је средином прошлог месеца државама чланицама ЕУ, као и кабинетима председнице Европске комисије и председника Европског савета, послала документ у којем детаљно образлаже свој став о приступању Црне Горе Европској унији.

У документу је наведено осам раније познатих захтева које Подгорица треба да испуни како би добила подршку Загреба. Шест се односи на поглавље 23 – Правосуђе и темељна права, а два на поглавље 31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика.

Црна Гора испунила два хрватска захтева

Црна Гора је у међувремену испунила два од осам захтева. Променила је назив базена у Котору и законски решила питање спомен-плоче у некадашњем логору Морињ.

Хрватски премијер Андреј Пленковић оценио је да је реч о кораку у добром смеру.

Пленковић је недавно боравио у Црној Гори, где је учествовао на самиту Берлинског процеса и разговарао са црногорским премијером Милојком Спајићем.

Том приликом рекао је да је остварен велики помак и по питању одштете хрватским држављанима који су били заточени у црногорским логорима. И то је један од осам хрватских захтева.

Хрватска наглашава да није реч само о питањима између две државе, већ о поштовању темељних европских вредности и услова за затварање преговарачких поглавља.

Један од услова за затварање поглавља 23, који су прихватиле све чланице ЕУ, захтева од Црне Горе конкретне и трајне резултате у истрагама, кривичном гоњењу и суђењима за ратне злочине, укључујући и случајеве који се односе на високе функционере.

Од Подгорице се такође очекује да поштује међународно право, сарађује са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и жртвама обезбеди приступ правди и право на одштету.

Поглавље 31 обухвата и добросуседске односе. Један од услова за његово затварање јесте да Црна Гора ради на проналажењу коначних и обострано прихватљивих решења свих отворених питања са суседним државама, укључујући и граничне спорове.

Европска комисија представља и извештај о миграцијама

Европска комисија ће у среду представити годишњи извештај о азилу и миграцијама, важан документ за спровођење Европског пакта о миграцијама.

Биће представљен и предлог механизма солидарности, којим би се терет прихвата миграната распоредио међу државама чланицама, како би се помогло земљама на спољним границама ЕУ у случају великог прилива миграната.

На оквирном дневном реду Комисије налазе се и годишњи програм рада за 2027. годину, извештај о спровођењу мера за поједностављење законодавства, као и стратегија одрживог туризма.

Европски парламент следеће недеље неће одржавати пленарну седницу, већ ће посланици у Бриселу расправљати о појединим темама у парламентарним одборима.

У четвртак, 5. новембра, на Одбору за представке биће разматране и две теме које се односе на Хрватску: илегално одлагање отпада у Госпићу и планирана изградња мегамарине у Цавтату.

(Index.hr)