Стручњаци упозоравају Eвропу: Не радујте се ако Трамп изгуби

Према недавном истраживању спроведеном широм Европске уније, 58 одсто испитаника прижељкује победу демократа, док 18 одсто подржава Трампове републиканце.

Међутим, аналитичари упозоравају да би демократска већина у Конгресу могла да донесе нове сукобе Вашингтона и Брисела.

„Погрешно је очекивати боље односе са Америком”

Волфганг Ишингер, искусни немачки дипломата и бивши председник Минхенске безбедносне конференције, сматра да Европљани не би требало да очекују попуштање напетости са Вашингтоном.

- Била би грешка да Европљани претпоставе како ће трансатлантски односи постати топлији. Претпостављам да ће се догодити управо супротно - рекао је Ишингер за Политико.

Упозорио је и да би европски политичари требало да избегавају јавно слављење евентуалног републиканског пораза јер би то могло додатно да погорша односе са Белом кућом.

- Биће гласова овде у Европи, међу њима и важних, који ће желети да славе и честитају демократама, али мислим да би то било отровно -  рекао је.

Европским лидерима саветује уздржаност како Трамповој администрацији не би дали додатни повод за сукоб.

„Трампу не треба разлог да нападне Европу”

Натали Точи, бивша саветница двојице високих представника ЕУ-а за спољну политику, није уверена да би европска уздржаност ишта променила.

- Заправо не мислим да Трампу требају било какви разлози или изговори да се обруши на Европу - рекла је Точијева.

Сматра и да би многим европским политичарима било тешко да сакрију задовољство због евентуалног пораза Трамповог покрета МАГА, посебно због његових веза са популистичким и крајње десним политичарима у Европи.

Пораз републиканаца могао би да охрабри европске либералне и центристичке странке, које су већ поздравиле изборне поразе Виктора Орбана у Мађарској.

Ипак, Точијева упозорава да би било прерано закључити како је популизам изгубио снагу. Марин Ле Пен и даље има велику подршку у Француској, а немачка Алтернатива за Немачку (AfD) последњих је година остварила значајан раст.

Трамп би могао још више да притисне Европу

Ишингер сматра да би демократска победа могла да ограничи Трампову слободу деловања у унутрашњој политици, али не нужно и у спољним пословима. Ако демократи преузму контролу над Конгресом, могли би да покрену истраге против председника, чланова његове администрације и особа повезаних са његовим пословањем. Могући су и нови покушаји његовог опозива.

Ипак, управо би га такве препреке, упозорава немачки дипломата, могле подстаћи да се још више усредсреди на спољну политику и трговину, где председник има широка овлашћења.

- Морамо да се припремимо не за складније трансатлантске односе, него за више сукоба и још више Трампових захтева према Европи - рекао је Ишингер.

Демократе би помагали Украјини, али Трамп би и даље одлучивао

Сличног је мишљења Курт Волкер, бивши амерички амбасадор при НАТО-у. Сматра да чак ни демократска већина у оба дома Конгреса не би аутоматски променила спољну политику Трампове администрације.

- Не очекујте велике промене од Трампове администрације. Конгрес ће истраживати све - рекао је Волкер.

Према његовим речима, предмет истрага могли би да постану Трамп и његова породица, њихови пословни интереси, Стив Виткоф, Џаред Кушнер, Илон Маск, министар одбране Пит Хегсет и директор ФБИ-ја Каш Пател. Волкер сматра да би демократи били знатно склонији помоћи Украјини и јачању НАТО-а, али упозорава да Конгрес не може једноставно да нареди председнику како ће спроводити спољну политику.

- Демократе ће много снажније подржавати Украјину и НАТО, али не могу да нареде Трампу шта да ради - рекао је.

Трамп би могао да блокира трошење новца који одобри Конгрес

Волкер упозорава и на могућност да Трамп настави да оспорава трошење средстава која је одобрио Конгрес.

Реч је о спорној правној пракси којом администрација покушава да задржи или повуче већ одобрен новац, ослањајући се на поступке који могу да заврше на суду. Према Волкеровој процени, Трамп би могао да настави са одлагањем спровођења појединих одлука и да води правне спорове како би задржао што већу контролу над државном политиком.

Кад је реч о НАТО-у и могућем смањењу америчког војног присуства у Европи, Волкер сматра да би Трамп ипак могао да буде опрезнији због могућих негативних реакција америчке јавности.

Неизвесна остаје и његова политика према Ирану, укључујући могућност нових војних операција или препуштања дела одговорности за кризу Европи и азијским државама.

Европа мора да прихвати да се Америка променила

Бронвен Мадокс, директорка британског института Чатам хаус (Chatham House), сматра да Европа не би требало да очекује велике промене без обзира на исход данашњих избора.

Према њеним речима, европски лидери требало би више да се посвете разумевању дугорочних промена у америчкој политици, уместо да очекују повратак некадашњим односима.

- Амерички бирачи двапут су изабрали Трампа, а чак и ако му сада окрену леђа, ти избори показују да су све више усмерени на сопствену земљу - рекла је Мадоксова. Сматра да Европа још није у потпуности схватила колико су покрет МАГА и промене унутар америчких политичких странака изменили америчку политику. „Мислим да Америка више не види себе у Европи на начин на који је то некада чинила. Мени је та порука већ дуго јасна”, рекла је Мадоксова.

Шта се данас одлучује на америчким изборима?

Американци данас бирају нови сазив Заступничког/Представничког дома и део Сената. Републиканци тренутно имају већину у оба дома Конгреса, али анкете упућују на могућност да демократи преузму контролу над Представничким домом.

Трка за Сенат неизвеснија је, а исход избора одредиће колико ће Трамп имати слободе у спровођењу своје политике током последње две године председничког мандата. Демократска већина могла би да покреће парламентарне истраге, ограничава поједине буџетске одлуке и отежава потврђивање председникових кандидата за важне државне функције.

Међутим, Трамп би и даље задржао право вета на законе те знатна извршна овлашћења у области спољне политике, трговине и националне безбедности.

Политико