Хорор: Беба од 20 месеци умрла од глади - имала само 4кг

Неоми се повукла у себе, опседнута идејом о савршеној жени која не би разочарала свог мужа Алија и која би све држала под контролом како би избегла његов бес. У таквој породичној изолацији, њихов други син Малик је преминуо 19. априла 2019. године у Савињи-ле-Темпл због занемаривања. Са 20 месеци тежио је само четири килограма, док је просечна тежина за тај узраст између 10 и 12 килограма, пише "Ле Паризјен".

Родитељима се суди на суду у Мелуну од петка, 30. октобра. Оптужени су за ускраћивање бриге или хране што је проузроковало смрт детета.

У уторак су сведочиле очеве сестре, без исказивања горчине. "Ноеми је била део породице", рекле су. Када су их питали о здрављу детета, рекле су: "Увек је био мршав, мислили смо да је то зато што је прерано рођен. Када бисмо питали Ноеми шта су лекари рекли, рекла би да је све у реду."

"Нисте ништа видели?"

Малик је, међутим, последњи преглед имао са 11 месеци. Педијатар је тада јасно упозорио да је губитак тежине забрињавајућ и да је детету потребна хитна хоспитализација. Ноеми га никада није одвела у болницу. Умро је код куће, од глади.

Судија Бенџамин Јунгман је испитивао оца сат времена. "Нисте ништа видели? Зашто нисте посетили сина у болници недељама након рођења? Нисте знали у којој је болници, који лекар га лечи или од чега пати!", инсистирао је.

Али, описан као крупан човек, мирно је одговорио и поновио да је био одсутан. „Нисам био дорастао својим обавезама“, рекао је. Када су га питали да ли је посетио вољену особу у болници, тихо је одговорио: „Да, наравно.“ Додао је: „Ослањао сам се на оно што ми је жена рекла.“

"Шта се морало догодити да би га одвели у болницу?"

Али није могао да поднесе да гледа фотографије свог мртвог сина, које су приказане на суђењу у петак. Тужилац Жан-Мишел Бурлес је био отворен: „Видели смо ове слике стотину пута – гладну децу у Бијафри или Етиопији. Да ли разумете да је ваш немар довео до ускраћивања неге?“ Али је стајао тамо потресен, чврсто се држећи за сталак за микрофон. Недељу дана пре смрти свог сина, био је уз оца, који је изгубио мајку.

Дан пре Маликове смрти, Али је био са своја два сина, али је био расејан и стално на телефону. „Природно је изгубити баку, али ваша пажња је била усмерена на погрешно место“, приметио је тужилац. Али је признао: „Питање овог нехата пратиће ме до краја живота.“

„Шта је требало да се деси да га одведу у болницу? Дете не једе довољно, не осећа се добро. Тежак је само четири килограма!“, упитао је судија повишеним гласом. „Требало је да будем више ангажован, захтевнији“, одговорио је Али. Рекао је да је веровао својој жени када га је уверавала да је све у реду, што тужилаштво сматра лажима.

Низ лажи

Ноеми је прво испричала дадиљи свог старијег сина о својој другој трудноћи. „Гледала сам је као мајчинску фигуру, требао ми је савет како да се носим са двоје мале деце. Плашила сам се да ће ми се муж наљутити“, објаснила је. Али он се јесте наљутио када је од дадиље сазнао за трудноћу.

Ноеми је родила своје прво дете са 18 година, а Малика са 19. Отац ју је напустио после прве трудноће, а мајка се противила томе да има дете рођено ван брака. Приговори су се наставили у породилишту, након што је Ноеми родила Малика у шест и по месеци трудноће.

Све се то дешавало пред Алијем. "Осећао се понижено, требало је да учиним више да поправим породичне односе. За њега је породица на првом месту", рекла је оптужена тихим гласом.

"Усамљена је, али је навикла"

Алијина породица је на крају постала њена једина породица. Шест месеци пре дечакове смрти, Алијина сестра је заказала преглед код дерматолога. "Видела сам да малишан пати, био је прекривен екцемом", рекла је суду. "Заказала сам преглед код Ноеми, она је отишла и терапија је излечила дете за три недеље."

Али то није зауставило изолацију младе мајке, која је наставила да игнорише препоруку педијатра за хоспитализацију.

Психијатријски стручњак Магали Бондон-Брузел описала је оца као "озбиљног, смиреног, организованог и веома поносног на себе". За мајку је рекла да је била "бистра, интелигентна - прескочила је два разреда у школи - али је имала веома ниско мишљење о себи". Психијатар је додала: "Нема самопоуздања, осећа се усамљено, али је навикла на то.“ Према закључку стручњака, ова изолација може објаснити како је дошло до трагедије, али не смањује одговорност родитеља.

(Индекс)