Суседи се опасно закачили: "Променили смо Устав 26 пута"

Председница Северне Македоније, Гордана Сиљановска-Давкова, изјавила је да Бугарска европске интеграције њене земље држи као таоца, јер захтева уставне измене како би бугарска мањина била званично призната.

– Ми смо шампиони у мењању Устава - 26 пута - а већина амандмана нам је наметнута – рекла је Сиљановска-Давкова на маргинама Самита о проширењу, који је у уторак организовао "Euronews".

На функцији од 2024. године, Сиљановска-Давкова оценила је да се даљи уступци не могу наметати без подршке грађана.

– Мој легитимитет потиче од грађана и припада њима. Како онда могу да вам обећам да ћемо променити Устав? – упитала је председница Северне Македоније.

Од Северне Македоније затражено је да измени устав како би Бугари били изричито наведени међу признатим заједницама у земљи. Ова промена договорена је као део компромиса којим је требало деблокирати приступни процес. Међутим, у Скопљу је изазвала велики отпор.

Европска унија је 2022. године усвојила компромис уз посредовање Француске. Северна Македонија је пристала да измени Устав и изричито призна Бугаре као мањинску заједницу, али је за усвајање таквих измена потребна двотрећинска већина у парламенту, коју владајућа већина није успела да обезбеди.

Председница је изјавила да се 80 одсто грађана противи уставним променама, док предложени амандмани још нису прошли ни прву фазу у скупштинској Комисији за уставна питања.

Сиљановска-Давкова је рекла да главна препрека европским интеграцијама њене земље није недостатак реформи или неусклађеност са захтевима ЕУ, већ, како је оценила, недостатак политичке воље у суседним државама.

Иначе, Северном Македонијом, малом балканском земљом са око 1,8 милиона становника, управља коалиција предвођена конзервативцима, која је на власти од средине 2024. године и има стабилну већину у парламенту. Међутим, њен пут ка чланству у ЕУ и даље је блокиран због дуготрајног спора са суседном Бугарском.

Променили и име

Земља је први пут поднела захтев за чланство у ЕУ 2004. године, а статус кандидата добила је 2005. године, али је њен напредак био успорен због политичких препрека.

Сиљановска-Давкова оценила је да је спор око приступања ЕУ део дуже историје уступака које је Северна Македонија правила у настојању да постане чланица Уније.

Као пример је навела споразум са Грчком из 2018. године, на основу којег је земља променила име из Република Македонија у Северна Македонија, чиме је окончан вишедеценијски спор који је блокирао њене тежње ка чланству у НАТО-у и ЕУ.

Најновији захтев за промену Устава отвара питање колико далеко би једна држава кандидат требало да иде у испуњавању захтева у билатералним споровима пре него што постане чланица Уније, рекла је Сиљановска-Давкова.

У настојању да превазиђе политичке разлике са суседима, председница Северне Македоније изјавила је да намерава да настави да тражи решење кроз дијалог.

– Неколико пута сам се састала са претходним председницима и актуелним премијером. Изразила сам иста осећања и исту забринутост и наставићу то да радим, искључиво кроз дијалог – рекла је она.

Ипак, Сиљановска-Давкова није директно оптужила Бугарску да намерно блокира приступање Северне Македоније ЕУ, већ је позвала на „прагматизам“ и „већу политичку спремност“ суседних земаља.

(Euronews)