Јоил грдио вернике "Боље не слави, него да славиш накарадно"

Архимандрит Јоил Булатовић, широј спрској јавности познат само као отац Јоил, био је један од највољенијих и најпоштованијих духовника новог времена. Његове беседе и животне поуке о православљу, покајању и породици веома се поштују и често цитирају како међу народом, тако и међу другим духовницима.

Рођен је 1940. године у селу у околини Колашина. Одгајила га је мајка Марија. Поред преране смрти оца, као дете је претрпео још једну велику трагедију - заостала бомба убила му је три брата.

Отац Јоил некада је живео сасвим просечан, али усамљенички живот. Радио је као наставник хемије у основној школи, а потом отишао у инвалидску пензију. Потом се замонашио и до смрти остао на месту игумана манастира Ћириловац.

Врло често је верницима указивао на свакодневне грешке које многи несвесно праве, а неке од њих односиле су се и на крсну славу, односно начин њеног обележавања.

Стално је понављао да је "боље не славити, него славити накарадно", а имао је још савета како овај посебни дан у православном дому треба да изгледа: 

• Славски колач и жито прекадити у цркви и ту свештеник да пресече колач.
• Породица тог дана иде на исповест (ако се има шта на савести) и причести се.
• Сваке године позивати госте, јер нећеш можда увек примати исти број и исте госте.
• Гости треба да буду побожни, пристојни.
• Да буде скроман број званица, никако велики.
• На слави водити духовне разговоре, певати духовне песме, тропаре, како светитељу, тако Господу и Богородици.
• Кандило и славска свећа горе цео дан.
• Домаћин двори своје госте. То је поштовање према светитељу и према гостима.
• Не претеривати са јелом. Никако пијанство, пушење, псовке, политика, спорт и друге испразне приче.
• Не примати госте у ноћним сатима. Славу славити само тај дан, други, трећи дан су други светитељи. Пријатеље, колеге, другаре, можете угостити и неким другим даном у години, па и кума ако не може доћи на дан славе.

(Лепа и срећна)