Комшије све мање ложе дрва: Чиме се сада греју?

Док су у периоду од 2007. до 2016. године трошила око 1,5 милиона тона дрвних горива годишње, у 2023. и 2024. години потрошила су мање од милион тона. Дрво ипак остаје важан извор енергије, пре свега на селу.

Последњих година је тако у Словенији, уз општи тренд смањења укупне потрошње енергије у домаћинствима, приметан и тренд преласка бројних домаћинстава са дрвних горива, односно огревног дрвета, сечке и пелета, на друге енергенте, првенствено на електричну енергију. У 2024. години дрвна горива су чинила 32 одсто укупне потрошње енергије у домаћинствима, што је нешто мање него годину дана раније и истовремено најмање у периоду од 2004. године.

Дрвна горива важна алтернатива фосилним горивима

Пре отприлике 20 година њихов удео је био изнад 40 одсто, а неке године и ближе 50 одсто. Највећи удео је, са друге стране, претпрошле године чинила електрична енергија са 35 одсто, чији се значај у структури потрошње енергије домаћинстава последњих година повећава, с обзиром на то да је пре 20 година био на око 20 одсто. Подаци тако указују на постепену промену структуре употребе енергената у домаћинствима и смањење значаја дрвних горива.

У периоду од 2007. до 2016. године домаћинства су у просеку трошила око 1,5 милиона тона дрвних горива годишње, у периоду 2017-2022. просечна годишња потрошња се смањила на приближно 1,2 милиона тона, а у 2023. и 2024. години износила је нешто мање од милион тона, пише у најновијој анализи стања на тржишту дрвета коју је шумарски институт објавио пре неколико дана. Упркос смањењу потрошње, дрвна горива остају важан обновљив извор енергије у домаћинствима, првенствено на селу, где употреба дрвета за грејање има дугу традицију, нагласили су на институту. Томе доприносе и велика пошумљеност Словеније и чињеница да значајан део домаћинстава има на располагању дрво из сопствене шуме.

И даље важи да дрвна горива, уз одрживо газдовање шумама, одговарајући квалитет и употребу савремених ложишта, могу представљати важну алтернативу фосилним горивима и допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште. За домаћинства са сопственим извором дрвета имају важну улогу и са економског аспекта, јер могу смањити зависност од купљених енергената, док истовремено њихова локална производња и употреба доприносе јачању локалних шумско-дрвних ланаца и привреде.

Дрво и даље најповољније

Већа употреба електричне енергије, првенствено при преласку са старијих пећи на дрвну биомасу на ефикасне електричне системе грејања, као што су топлотне пумпе, може у међувремену допринети смањењу локалних емисија загађивача ваздуха. Утицај на емисије гасова са ефектом стаклене баште зависи од начина производње потрошене електричне енергије.

Истовремено, већа електрификација грејања повећава значај поузданог снабдевања електричном енергијом и кретања цена електричне енергије. Шумарски институт је иначе 2011. године успоставио свеобухватан систем праћења цена дрвних горива на тржишту. До ове године цене су пратили два пута годишње - пре и после грејне сезоне - а од ове године институт је увео квартално прикупљање цена. У Словенији, иначе, дрвна горива и даље спадају у ценовно повољније изворе енергије, али се у последњих 15 година, уз повремена колебања, њихова цена у тренду повећава.

У целом посматраном периоду, међу поређеним енергентима, најскупљи извор енергије било је лож уље, које карактеришу и изражена колебања цена. Ове године су, због раста цена нафтних деривата у светлу рата на Блиском истоку и наставка рата између Украјине и Русије, цене посебно порасле. Цена природног гаса је од 2021. године изразито расла, од 2024. је углавном падала, а последњих месеци је поново почела интензивније да расте. У августу, када је шумарски институт објавио последња поређења цена дрвних горива, цена лож уља износила је прерачунато у просеку 149 евра по мегават-сату (MWh), док је цена пелета, који су били најскупљи међу посматраним дрвним горивима, износила 97 евра по MWh, односно 35 одсто мање.