Швеђани тестирали борбени авион којим управља AI (ВИДЕО)

Шведски произвођач наоружања објавио је ове недеље да је споменути систем већ успешно управљао борбеним авионом Грипен Е током пробних летова без сталних упутстава људског пилота, на удаљеностима на којима се противнички авиони не виде голим оком, те да је његова имплементација у ратно ваздухопловство могућа у року од неколико месеци, пише Индекс.хр.

- Приказали смо способност развоја АИ агената који се могу интегрисати у борбене авионе. Ваздушне битке будућности неће одлучивати појединачне платформе, већ мреже система са посадом и беспилотним летелицама које делују заједно - рекао је Петер Нилсон, руководилац напредних програма у СААБ-овом сектору за аеронаутику. Он је додао да све зависи само од способности купца да систем апсорбује у стварне операције.

Најзанимљивији део пројекта је Академија за борбене пилоте са вештачком интелигенцијом, односно академија за обуку вештачке интелигенције за борбене пилоте. Уместо да годинама школује људског пилота, СААБ у рачунарским симулацијама тренира АИ агенте, који у кратком времену могу да прођу милијарде виртуелних сати летења, испробавају различите борбене ситуације и уче из сопствених грешака. Оно за шта човеку требају године обуке, рачунар може да увежбава неупоредиво брже.

Процес се темељи на понављању и евалуацији. Систем поставља различите сценарије, прати одлуке вештачке интелигенције, процењује временску и стварну успешност према задатим циљевима, а потом и побољшава понашање агената. На пример, вештачка интелигенција може у симулацијама да увежбава ситуације у којима више непријатељских авиона прилази различитим брзинама, из различитих смерова и на различитим удаљеностима.

У сложенијим сценаријима мора да доноси одлуке и кад су поједини подаци непотпуни или недоступни. СААБ тврди да је предност таквог приступа могућност да се АИ агент суочи са много већим бројем ситуација него људски пилот током целе каријере.

За развој овог система кључним се показао шведски суперрачунар Sferical One, који користи NVIDIA инфраструктуру DGX SuperPOD, а у погону је од краја лета ове године. Реч је о заједничком пројекту "Sferical AI" познатих шведских компанија: СААБ, Ериксон, АстраЗенека, банка СЕБ, СКФ и Валенберг Инвестментс. Компаније деле трошкове и рачунарске капацитете, али их користе за различите намене: од развоја лекова и телекомуникационих система до финансијских услуга и војне вештачке интелигенције.

- Без пројекта Sferical AI, морали бисмо да се обратимо Гуглу или Амазону и платимо њихову услугу. А то значи да вероватно не бисмо имали потпуну контролу над својим подацима - рекао је Нилсон на представљању новог система додајући да ће бити изазов одржавати овај ниво способности кроз време.

Хоће ли вештачка интелигенција поштовати Женевске конвенције?

Развој се незаустављиво креће према авионима у којима ће вештачка интелигенција преузимати све више задатака, а људски пилот само надгледати целу операцију уместо да лично изводи сваки маневар. СААБ није објавио одговоре на питања може ли Грипен којим управља вештачка интелигенција самостално да учествује у борбама и хоће ли АИ самостално одлучивати о активирању смртоносног оружја. Јасно је да засад одлуку о испаљивању оружја доноси човек, али све указује да се ближи тренутак у којем ће се и то променити.

- Јасно нам је да ће оружане снаге постављати питања о поштовању ратних правила и Женевске конвенције, али и тражити гаранције нису ли АИ агенти агресивни и офанзивни. Зато ћемо са свима бити посве транспарентни о томе како су наши системи вештачке интелигенције обучени - објаснио је Нилсон.

СААБ у саопштењу истиче сигурност, проверљивост и контролу вештачке интелигенције. Међутим, није детаљно разјаснио сва будућа правила људског надзора над могућим борбеним деловањем. Занимљиво је да Међународни одбор Црвеног крста у анализи објављеној 8. октобра упозорава да аутономно оружје отвара озбиљна правна, етичка и хуманитарна питања, нарочито ако систем може сам да бира и напада циљеве.

Будућност: један пилот, више беспилотних летелица

СААБ-ов дугорочни циљ још је амбициознији. У будућности би један људски пилот могао да управља Грипеном, док би уз њега летовало више беспилотних борбених авиона којима управља вештачка интелигенција. Ови авиони би могли да извиђају непријатељску територију, откривају положаје противздушне одбране, ометају противничке радаре, процене одакле долази највећа опасност, предложе најбољи маневар и помогну пилоту да брже одлучи шта да учини.

Пилот притом не би морао појединачно да управља сваком летелицом, него би одређивао циљеве напада и надгледао њихово заједничко деловање. СААБ већ развија концепт таквог беспилотног борбеног ваздухоплова.

Модел А3-001 представљен је у августу ове године, али неће бити оперативван пре средине 2030-их година. За финансирање се побринула шведска државна агенција за одбравремену набавку која је са СААБ-ом потписала двогодишњи уговор вредан око 260 милиона евра.

Индекс.хр