Си треба да реши, УКР стрепи! Договор који би променио свет

"То је историјска поука о политици великих сила коју Кина никада неће заборавити", коментарисао је Син Кианг, стручњак за односе САД и Кине са Универзитета Фудан у Шангају. "Све је договорено иза леђа Кине и на штету кинеских интереса", додао је, како пишу у анализи за Њујорк тајмс Дејвид Пирсон и Бери Ванг.

Више од осам деценија касније, Пекинг разматра могућност домаћинства тространог састанка америчког председника Доналда Трампа, руског председника Владимира Путина и кинеског челника Си Ђинпинга. Такав би састанак, наводе аутори, могао да потврди кинеску амбицију да постане незаобилазна глобална сила, равноправна Сједињеним Државама, но истовремено постоји опасност да подсети на ону врсту договарања великих сила коју Пекинг тврди да презире.

Могућност таквог сусрета, коју је изнео Кремљ, изазвала је страховања у Украјини да би Путин могао да покуша да постигне договор са Трампом о окончању рата и одлучивању о судбини Украјине без учешћа Кијева.

Кина је у среду потврдила да са Русијом и Сједињеним Државама разговара о састанку челника тих земаља, вероватно на маргинама самита Азијско-пацифичке привредне сарадње (АПЕЦ), који би касније овог месеца требало да се одржи у јужнокинеском граду Шензену. Ипак, још није јасно хоће ли до таквог сусрета заиста доћи.

Пекинг мучи украјинско питање

Кина зазире од тога да Путину пружи платформу за постизање договора с Вашингтоном о Украјини. Такав би потез био у супротности са ставом Пекинга да мировни преговори морају да укључују Украјину и Европу. Си је на то, чини се, упозорио још прошле недеље. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је боравио у посети Пекингу, изјавио је за немачку телевизију да му је Си током њиховог сусрета јасно дао до знања како не сматра да ће САД, Русија и Кина у Шензену расправљати о судбини Украјине.

"На његовом се лицу могла видети узнемиреност. Чак је упитао одакле потичу такве гласине", рекао је Штајнмајер. "Изричито је нагласио да је реч о европском сукобу и да Европљани морају да седе за преговарачким столом", додао је.

Украјински председник Володимир Зеленски такође је изразио резерве према могућим разговорима. "Заиста не желим да се догоди ‘Јалта 2, 3, 4‘, односно нова подела утицајних сфера", рекао је Зеленски прошле недеље, према извештају украјинске државне новинске агенције Укринформ.

Неки у Кини тајни договор постигнут на конференцији у Јалти пред сам крај Другог светског рата сматрају издајом, истичу аутори. Тадашња кинеска националистичка влада била је присиљена да се одрекне својих претензија на подручје данашње Монголије и Совјетима препусти посебна поморска, саобраћајна и трговачка права у Манџурији, на североистоку Кине. Стога, састанак на којем би данас учествовале три највеће светске нуклеарне силе тешко би се уклопио у слику коју Пекинг настоји да створи о себи као заговорнику интереса слабијих држава - у стварности, Кина се не устручава да покаже своју моћ према мањим земљама попут Филипина, напомињу Пирсон и Ванг.

Већ сама та слика отворила би питања

"Без обзира на то о чему би Путин, Си и Трамп разговарали, сама слика њихова сусрета отворила би питање подразумева ли то својеврсни договор великих сила о заједничком управљању светом, којим би се занемарили интереси мањих држава", тумачи Јозеф Торигјан, историчар који проучава Комунистичку партију Кине са Америчког универзитета у Вашингтону. "За Кинезе би заиста било иронично када би ипак закључили да је тространи састанак, из неког разлога, вредан одржавања", додао је.

Трамп је изјавио како би на тространом састанку са Сијем и Путином у Шензену желео да разговара о денуклеаризацији. Последњи споразум о контроли нуклеарног наоружања између САД и Русије истекао је у фебруару, док Кина убрзано развија свој нуклеарни арсенал. Али, за Пекинг је та тема неприхватљива полазна тачка за преговоре. Под Сијевим вођством Кина је напустила деценијама стару стратегију одржавања арсенала који би јој осигуравао тек "минимално одвраћање". Уместо тога, Пекинг гомила залихе нуклеарног оружја које би једнога дана могле да досегну ниво арсенала Вашингтона и Москве, а истовремено се опире увођењу ограничења у развој нуклеарног наоружања.

Кина такође располаже знатно мањим бројем нуклеарних бојевих глава – процењује се да их има 620 – у поређењу са више од 5.000 колико их имају Русија и Сједињене Државе, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). На питање да ли би Кина пристала да разговара о денуклеаризацији са Сједињеним Државама и Русијом у Шензену, портпаролка кинеског Министарства спољних послова Мао Нинг прошлог мјесеца је избегла директан одговор. Изјавила је да су Сједињене Државе те које сносе примарну одговорност за нуклеарно разоружање, додајући да би било "неправедно, неразумно и нереалистично" тражити од Кине да учествује у преговорима о нуклеарном разоружању.

Ипак, кинески аналитичари сугеришу да би Пекинг могао да пристане на разговоре о неком ужем скупу питања. Зао Лонг, стручњак за сигурност са Шангајског института за међународне студије, каже да би Кина можда била отворена за разговоре о смањењу ризика од нуклеарног сукоба. То би могло да укључује побољшање комуникацијских канала током криза и осигуравање људског надзора над доношењем одлука о употреби нуклеарног оружја, чак и у ери вештачке интелигенције, питању о којем су се Кина и Сједињене Државе усагласиле 2024. године.

Кина зазире од одговорности за успех

Ипак, упркос свим резервама, мало је вероватно да ће Пекинг одбити Трампа и Путина, сматра Рyан Хас, бивши професионални дипломата и званичник за националну безбедност у Белој кући, који данас ради у институту Брукингс. Хас је недавно посетио Пекинг, где се састао са кинеским званичницима и научницима заинтересираним за разговор о томе шта Трамп жели да постигме тространим састанком.

Стекао је утисак да Пекинг жели да искористи предности историјског сусрета, али истовремено зазире од одговорности за његов успех. "Си по правилу избегава преузимање одговорности за дипломатске догађаје високог профила чији је исход неизвестан, па ће овај догађај кинеску страну извести из њене зоне комфора", рекао је Хас.

За многе западне званичнике Кина има кључну улогу у утицају на Москву јер је Русија постала изразито зависна од Пекинга, како у дипломатском тако и у привредном смислу. НАТО је 2024. године оптужио Кину да је "кључни чинилац који омогућује руски рат против Украјине" те је позвао да обустави испоруке "компоненти за оружје" и друге технологије потребне Кремљу за обнову његових војних капацитета. Но, из перспективе Пекинга, Кина има мало везе са сукобом чијем избијању није помогла и у којем није пружила војну подршку ниједној страни, наводе аутори. Неки кинески аналитичари сматрају да би највише што би Пекинг могао да учини било то да омогући одржавање разговора, истовремено настојећи да се огради од представе да може да извршава притисак на Кремљ.

"Ако Сједињене Државе и Русија желе да разговарају, Кина им не може рећи да то не чине", рекао је Сонг Гуојоу, стручњак за односе САД и Кине са Универзитета Фудан у Шангају. Ако би се тројица челника састала и ако би се на дневном реду нашла Украјина, каже, Кина би једноставно била "посредник у дијалогу, домаћин који осигурава платформу и неутрални проматрач", закључују Дејвид Пирсон и Бери Ванг за Њујорк тајмс.