У овој европској држави жене немају право гласа

Још необичније је што се та земља налази у самом срцу Европе, а разлог нема много везе са изборним законима какве познајемо.

Борба за женско право гласа трајала је деценијама, а у појединим државама и више од једног века. Жене су организовале протесте, оснивале покрете и захтевале право да одлучују о политичкој будућности својих земаља.

Нови Зеланд постао је 1893. године прва самоуправна држава која је женама омогућила право гласа на парламентарним изборима. Током наредног века сличне промене захватиле су готово читав свет.

Ипак, неке европске земље изненађујуће дуго су одолевале променама. Швајцарска је женама признала право гласа на савезном нивоу тек 1971. године, док је Лихтенштајн то учинио 1984. године.

Још необичнији пример долази из Саудијске Арабије, где су жене први пут учествовале на локалним изборима 2015. године.

Земља у којој избори не функционишу као на другом месту

Иако је женско право гласа данас готово универзално признато, постоји држава која се и даље издваја из овог правила.

Међутим, њена посебност није само у положају жена. У тој земљи ни већина мушкараца нема право да бира државног поглавара.

Разлог је једноставан: реч је о држави у којој не постоје класични парламентарни или председнички избори, политичке странке које се надмећу за власт, нити бирачка места на којима грађани гласају за своје представнике.

Уместо тога, избор поглавара одвија се иза затворених врата, према правилима која потичу из вишевековне верске традиције.

Право гласа има само посебна група верских великодостојника, и то под условом да нису навршили 80 година.

Пошто жене не могу да буду чланови тог изборног тела, оне не могу ни да учествују у избору.

Која је то држава?

Реч је о Ватикану, најмањој независној држави на свету, која се налази унутар Рима.

Према прегледу историје женског права гласа који је објавила европска дигитална културна платформа "Еуропеана", Ватикан се издваја као једина држава у којој жене немају право гласа.

Ипак, постоји важна разлика у односу на друге земље: Ватикан нема опште изборе. Његовог поглавара, папу, бирају кардинали млађи од 80 година, окупљени на конклави у Сикстинској капели. 

Кардинали су мушкарци, што значи да ниједна жена не може да учествује у овом гласању. Али исто ограничење важи и за мушкарце који нису кардинали са правом избора.

Тако се иза необичног податка о последњој држави без женског права гласа крије још необичнија чињеница: у Ватикану право гласа не зависи од држављанства, већ од положаја у црквеној хијерархији.

Ипак, Ватикан није једина држава у којој грађани немају једнаке могућности да учествују у изборима. У Брунеју се национални парламентарни избори не одржавају, а чланове законодавног савета именује султан.

У Уједињеним Арапским Емиратима избори постоје, али право гласа немају сви пунолетни грађани, већ само они који су уврштени у посебно изборно тело. Занимљиво је да су на изборима 2023. године жене чиниле чак 51 одсто тог тела.

За разлику од ових држава, у земљи о којој је реч изборно право није ограничено само политичким системом, већ и верском хијерархијом.

(Nportal)