"Ако наставимо овим путем имаћемо нуклеарни рат са Русијом!"

Док НАТО повећава војне буџете, а европске државе убрзавају развој нових система наоружања, појављују се упозорења да се истовремено смањују могућности за дипломатско решавање сукоба. Посебну забринутост изазива опасност од директног сукоба великих сила.

Међународна организација Лекари за спречавање нуклеарног рата (IPPNW) због тога захтева промену стратегије Немачке, НАТО-а и Европске уније према сукобу у Украјини. Анђелика Вилмен, представница ове организације за мировна питања, у анализи објављеној у немачком листу Берлинер цајтунг упозорила је да ослањање на војно одвраћање, наоружавање и санкције није довољно за успостављање трајног мира.

Један од аргумената за промену приступа долази из саме Украјине. Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, спроведеном у септембру 2026. године, 75 одсто испитаника подржава преговоре са Русијом.

Истовремено, 69 одсто анкетираних подржава прекид непријатељстава дуж постојеће линије фронта, под условом да споразум буде праћен безбедносним гаранцијама Сједињених Држава и европских партнера.

IPPNW сматра да европске власти морају озбиљније да узму у обзир расположење украјинског становништва. Историјска искуства показују да су у бројним ратовима преговори вођени истовремено са наставком борбених дејстава, а организација оцењује да дипломатски приступ пружа највеће изгледе за трајно окончање сукоба.

Проблем је, међутим, што Европска унија још нема сопственог представника за директне разговоре са Москвом.

Украјински председник Володимир Зеленски још средином маја 2026. године позвао је европске државе да именују посебног изасланика за мировне преговоре. Предлог је подржао председник одбора немачког Бундестага за спољне послове Армин Лашет, сматрајући да Европа мора самостално да заступа своје безбедносне интересе, уместо да се ослања искључиво на посредовање Вашингтона.

Ипак, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц одбацили су иницијативу крајем маја. IPPNW сматра да такав приступ оставља европске државе без непосредног утицаја на разговоре чији ће резултати одређивати будућу безбедност континента.

Одређени дипломатски помаци ипак су забележени. Норвешки премијер Јонас Гар Стере и фински председник Александер Стуб крајем октобра разговарали су телефоном са руским председником Владимиром Путином, а затим и са Зеленским. Обојица су истакла потребу за смањењем напетости и већим европским ангажовањем, због чега се помињу као могући кандидати за посебног изасланика.

Нова рунда трилатералних преговора Русије, Сједињених Држава и Украјине планирана је за средину новембра у Абу Дабију. Организација упозорава да Брисел не би смео да препусти целокупан дипломатски процес америчком председнику Доналду Трампу, чију поузданост као јединог посредника доводи у питање.

Док се дипломатске иницијативе суочавају са политичким отпором, европски војни буџети настављају да расту. Према истраживању Гринписа, европске чланице НАТО-а су још 2023. године, чак и без Сједињених Држава, издвајале знатно више новца за наоружање него Русија.

Након одлуке НАТО-а о повећању војних и повезаних безбедносних расхода на пет одсто бруто домаћег производа до 2035. године, Немачка за 2027. планира готово 140 милијарди евра војних издатака. То је 31,4 милијарде евра више него претходне године.

Берлин намерава да уложи и приближно 12 милијарди евра у развој и набавку копнених ракетних система средњег домета. Највећи део новца намењен је хиперсоничном наоружању које би Немачка требало заједнички да развије са Великом Британијом до средине тридесетих година.

Истовремено, готово све нуклеарне силе модернизују своје арсенале. У немачкој ваздухопловној бази Бихел распоређује се нова америчка нуклеарна бомба Б61-12, док је Берлин за приближно десет милијарди евра набавио 35 америчких борбених авиона Ф-35 способних за ношење нуклеарног наоружања.

Један од најопаснијих примера растућих војних напетости забележен је око Калињинградске области. Средином августа 2026. године десетине авиона држава чланица НАТО-а учествовале су у операцији око руске ексклаве, демонстрирајући способност онеспособљавања радарских система, комуникација и противваздушне одбране у случају сукоба са Русијом.

Москва је у октобру одговорила упозорењем да ће Калињинград бранити свим расположивим војним средствима, укључујући нуклеарно оружје. IPPNW сматра да такве претње показују колико би брзо војна конфронтација могла да прерасте у директан сукоб Русије и НАТО-а.

Опасност додатно повећава аутоматизација војних система и све шира примена вештачке интелигенције. Вилмен упозорава да се време за доношење одлука у кризним ситуацијама непрестано скраћује, док нуклеарно одвраћање почива на претпоставци да ће противничка страна увек поступати рационално.

Технички квар, погрешно протумачен потез или нетачна процена противничких намера могли би да изазову реакцију коју касније више не би било могуће зауставити. Озбиљност таквог ризика показале су и информације Њујорк тајмса да су Сједињене Државе 2022. године предузеле припреме за могућност руског нуклеарног удара на Украјину.

Према оцени Вилмен, током Хладног рата директан сукоб великих сила нису спречавали искључиво нуклеарни арсенали. Пресудну улогу имали су и дипломатски контакти, споразуми о контроли наоружања и комуникациони канали који су омогућавали смиривање опасних ситуација изазваних погрешним проценама.

Савремена политика наоружавања, међутим, ствара безбедносну дилему. Када једна држава повећава војну моћ ради сопствене заштите, друга то може да протумачи као претњу и одговори новим наоружавањем. Тако обе стране настављају да јачају војне капацитете, док се њихова укупна безбедност смањује.

Немачку притом обавезују међународни споразуми. Повеља Уједињених нација захтева мирно решавање међународних спорова, док споразум „Два плус четири“, који је омогућио поновно уједињење Немачке, садржи одредбе о контроли наоружања, изградњи поверења и начелу да са немачког тла треба да долази само мир.

Вилмен истовремено оцењује да руски напад на Украјину представља кршење међународног права и да одговорност за рат сноси руска влада. Она захтева прекид напада на цивилну инфраструктуру, укључујући енергетске објекте, болнице и школе.

Према студији Центра за стратешке и међународне студије, више од два милиона војника са обе стране већ је погинуло, рањено или нестало током сукоба. Организација сматра да такви губици додатно потврђују потребу за дипломатским решењем.

IPPNW је због тога предложила обнову директних преговора са Москвом, именовање посебног европског изасланика и поновно успостављање механизама контроле наоружања. Организација упозорава да милитаризација друштва и стално повећавање војних буџета потискују дипломатске могућности, док истовремено расту опасности од погрешних процена и нуклеарне ескалације.

Према оцени Вилмен, Берлин и Брисел морају да промене досадашњи приступ пре него што војна конфронтација достигне тачку у којој дипломатски механизми више неће моћи да спрече директан сукоб великих сила, преноси Ало.