Европа се мења пред нашим очима Крива је Африка?

Реч је о последици приближавања афричке и евроазијске тектонске плоче, које се сударају брзином од четири до шест милиметара годишње.

Испод Шпаније и Португала одвија се процес који је људском оку потпуно неприметан, али научницима открива како се мења геолошка карта Европе.

Иберијско полуострво полако се окреће у смеру казаљке на сату, а ово кретање повезано је са притиском који настаје услед приближавања афричке и евроазијске тектонске плоче.

До овог закључка дошли су истраживачи који су анализирали податке сателитских мерења и сеизмичке активности.

Њихово истраживање објављено је у научном часопису "Gondwana Research", а показује да се тектонске деформације не одвијају једнако на целом полуострву.

Ротација је најизраженија у његовим западним и југозападним деловима.

Према речима Асијера Мадаријете, истраживача са Универзитета Баскије и главног аутора студије, афричка и евроазијска плоча приближавају се једна другој брзином од четири до шест милиметара годишње.

Иако је њихова граница релативно јасно одређена у Атлантском океану и у близини Алжира, јужно од Шпаније и Португала геолошка ситуација знатно је сложенија.

Како је настало Иберијско полуострво и зашто се помера?

Данашњи положај Иберијског полуострва резултат је милиона година тектонских промена.

Пре отварања Атлантског океана, подручје данашње Шпаније и Португала било је повезано са делом Европе који данас припада западној Француској.

Како је северни Атлантик почео да се отвара, Иберијски блок постепено се одвајао од евроазијског континента.

Истовремено се отворио Бискајски залив, а новонастала микроплоча померала се према југозападу и ротирала у смеру супротном од казаљке на сату.

У каснијим геолошким фазама померила се приближно 200 километара према истоку, до подручја на којем се налази данас.

Сударање са европским континентом допринело је и настанку Пиринеја, планинског ланца који данас раздваја Шпанију и Француску.

Шире подручје Средоземља такође је обликовано дуготрајним сударањем афричке и евроазијске плоче.

Њихово приближавање довело је до затварања древног океана Тетиса, а потом и до стварања Алпа.

Ови процеси нису завршени. Тектонске плоче и даље се померају, а њихов притисак мења Земљину кору.

Посебно важну улогу у новом истраживању има Гибралтарски лук, закривљена геолошка структура која се простире око Гибралтарског мореуза.

Реч је о подручју на којем се сусрећу и међусобно делују различити делови Земљине коре, због чега је границу између афричке и евроазијске плоче на том месту тешко прецизно одредити.

Научници открили брзину ротације, истраживање важно за процену ризика од земљотреса

Како би реконструисали данашње померање тла, научници су комбиновали геодетска мерења добијена помоћу сателита са подацима о земљотресима.

Анализирали су деформације Земљине коре и распоред напрезања у подручју између Европе и северозападне Африке.

Резултати показују да се западно од Гибралтарског мореуза притисак афричке плоче преноси према Иберијском полуострву.

Источније се део тог притиска распоређује кроз кору Гибралтарског лука и подручје Алборанског мора.

Управо таква расподела сила објашњава зашто се поједини делови полуострва не померају једнако.

Према резултатима студије, ротација је веома спора и износи приближно 0,1 до 0,2 степена током милион година.

То не значи да ће промене моћи да се примете у свакодневном животу, али научницима пружа важан увид у активне геолошке процесе.

Истраживање би могло да помогне у препознавању активних раседа и бољој процени сеизмичког ризика на ширем подручју, укључујући Пиринеје.

Научници притом упозоравају да још постоје подручја у којима недостају детаљна геолошка и геофизичка истраживања, па ће за потпуније разумевање тектонских процеса бити потребни додатни подаци.

(Večernji.hr)