Извор:Фото: Аваз

СУЂЕЊЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА: Радили су ужасне ствари

Извор: Нпортал

16.02.2022.

18:08

СУЂЕЊЕ десеторици припадника ХВО-а оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године данас је настављено читањем исказа два сведока Тужилаштва БиХ која су преминула у току овог процеса.

У исказу који је 2016. године дао у Центру јавне безбедности Добој, сведок Тодор Божић навео је да је 8. маја 1992. у Букову Греду, где је живео, дошла хрватска војска коју је предводио Перо Винцетић како би покупили оружје које су мештани добили, јер се безбедносна ситуација сваким даном све више компликовала.

- Сутра је хрватска војска поново дошла и организовала рацију. Сви мушкарци су одведени, а ја сам побегао у шуму, где сам се крио скоро пет седмица. Само сам једном дошао кући и видио да је у њој све испретурано. Тог дана убијено је 12 Срба, међу којима је био и мој кум Мишо Гаврић - рекао је Божић.

Он је навео да га је 11. јуна 1992. године пронашла војна полиција ХВО-а и одвела у спортску дворану у Орашју, гђе је затекао комшије и рођаке који су били одвојени од осталих затвореника.

Сведок је испричао да је потом са неколико затвореника одведен у Доњу Махалу, где га је испитивао Винцетић, који га је, када је схватио да ништа не зна, ишамарао. Након тога, у спортску дворану га је вратио Мато Живковић.

Божић је рекао да су затвореници ишли да копају ровове, те да се могло видети да су неки од њих били физички малтретирани, али да не зна ко је то радио.

Када је, после месец дана пребачен у логор у Доњој Махали, Божић је навео да је чуо да су неки затвореници тешко мучени.

Тужилац Миланко Кајганић прочитао је и четири исказа заштићеног сведока под псеудонимом "С-3".

У исказу који је 2004. године дала Полицијској станици Српски Брод Центра јавне безбедности Добој, "С-3" је навела да су је из куће извела двојица хрватских војника и комбијем, у којем је било још Срба, а међу којима је био и њен брат, одвели у спортску дворану.

- Рекли су нам да је дошла нека страна црна легија и да ћемо ту бити заштићени. Жене које су ту биле су чистиле, одржавале цвеће, а мушкарце су изводили на копање ровова. Једно вриеме сам била и у Доњој Махали, где је главни био Перо Винцетић. Након тога, брзо сам пуштена у Орашје - изјавила је "С-3".

Она је напоменула да је у јулу поново дошла војна полиција и одвела је у зграду где су они били смештени, да им чисти. Иако је за то требало да буде плаћена, рекла је да новац никада није добила јер га је узимао Винцетић за себе, уз образложење да она има бесплатну храну и смештај.

- Једном су ми неки полицајци тражили да скинем минђуше, а када сам одбила, почели су ме ударати. Када сам пала, шутирали су ме у чизмама по целом телу. Једне вечери у купатилу ме силовао неки непознати цивил - навела је она у свом исказу.

"С-3" је додала да је сазнала да јој је брат, који је такође био затворен, од посљедица премлаћивања преминуо, али да никада није сазнала ко га је тукао.

У исказу који је дала Тужилаштву БиХ 2015. године, "С-3" је навела да је током боравка у Доњој Махали доживела нервни слом.

Она је испричала је да су је у мају или јуну 1992. године ухапсили Мирко Живковић звани Џо и још један војни полицајац и одвели у фискултурну салу у Орашју, где је била затворена три-четири месеца. "Ту је Перо Винцетић све ударао, а њу је вукао за косу и уши", рекла је она.

"С-3" је додала да су затворене Србе тукли и војници из Хрватске који су ту долазили, те да никога од њих није познавала.

Она је изјавила да су многе жене, међу којима и она, биле силоване. Према њеним речима, силовали су је Мато Живковић и Мирко Јурић, док је његов брат звани Кратки одбио да то уради.

"С-3" је навела да је у децембру 1992. године у Доњу Махалу дошао Ђуро Матузовић, који је рекао Винцетићу да је пусте кући.

Овога пута је рекла да је 1993. године од братове супруге сазнала да је он убијен у логору у Доњој Махали.

У Кантоналном тужилаштву Посавског кантона Орашје, "С-3" је 2014. године изјавила да су је током заточеништва у школи у Доњој Махали силовали Мирко Јурић и Мато Живковић.

Фото: Архива ВН

Она је тада навела да сматра да они не морају ићи у затвор, али да би јој требали исплатити по 3.000 КМ одштете.

Кајганић је прочитао и њен исказ из 2016. године у којем је рекла да је болесна и да "не зна више шта је било", али да је истина да су је силовали Мирко Јурић и Мато Живковић.

На питање зашто 2004. године није наводила имена лица која су је силовала, она је одговорила "Ако то нисам рекла пре, то је зато што ме нико није ни питао".

По окончању читања исказа "С-3", браниоци оптужених сматрају да су изјаве овог сведока контрадикторне јер се разликују у кључним дијеловима. Заједнички став бранилаца је да је свједок дао више исказа са разликама у кључним чињеницама које се тичу директно оптужења појединих оптужених у судници.

Из тог разлога, одбране су истакле да овај сведок није кредибилан и да се не може вјеровати његовом исказу.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним ђелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том месту, учествовали у убиствима, мучењу и нечовечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 23. марта.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".